1. A kad dodje vreme Davidu da umre, zapovedi Solomunu, sinu svom govoreci:

<1 Moj. 3:19> <1 Moj. 47:29> <5 Moj. 31:14> <2 Sam. 14:14> <Jov 30:23> <Psal. 89:48> <Prop. 12:7>

2. Ja idem kud ide sve na zemlji; a ti budi hrabar i budi covek.

<Is.N. 23:14> <Jer. 29:7> <Jevr. 9:27>

3. I drzi sta ti je Gospod Bog tvoj zapovedio da drzis, hodeci putevima Njegovim i drzeci uredbe Njegove i zapovesti Njegove i zakone Njegove i svedocanstva Njegova, kako je napisano u zakonu Mojsijevom, da bi napredovao u svemu sto uzradis i za cim se god okrenes,

<5 Moj. 17:19> <Is.N. 1:7> <1 Sam. 18:5> <1 Sam. 18:14> <1 Sam. 18:30> <1 Dn. 22:12>

4. Da bi Gospod ispunio rec svoju koju mi je rekao govoreci: Ako uspaze sinovi tvoji na put svoj hodeci preda mnom verno, svim srcem svojim i svom dusom svojom, tada ti nece nestati coveka na prestolu Izrailjevom.

<2 Sam. 7:12> <2 Sam. 7:25> <1 Car. 8:25> <2 Car. 20:3> <2 Dn. 6:16> <2 Dn. 23:3> <Psal. 132:12> <Jer. 33:17>

5. A ti znas sta mi je ucinio Joav, sin Serujin, sta je ucinio dvema vojvodama Izrailjevim, Aveniru sinu Nirovom i Amasi sinu Jeterovom, koje ubi prolivsi u miru krv kao u ratu, i okalja krvlju kao u ratu pojas svoj oko sebe, i obucu svoju na nogu.

<2 Sam. 3:27> <2 Sam. 3:39> <2 Sam. 19:5> <2 Sam. 20:10>

6. Ucini dakle po mudrosti svojoj, i nemoj dati da se seda glava njegova spusti s mirom u grob.

<Price 20:26>

7. Sinovima pak Varzelaja od Galada ucini milost, i neka bude medju onima koji jedu za tvojim stolom, jer su tako dosli k meni kad sam bezao od Avesaloma, brata tvog.

<2 Sam. 9:7> <2 Sam. 17:27> <2 Sam. 19:31> <2 Sam. 19:37>

8. I eto, kod tebe je Simej, sin Girin od Venijamina iz Vaurima, koji me je ljuto ruzio kad idjah u Mahanajim; ali mi dodje na susret na Jordan, i zakleh mu se Gospodom rekavsi: Necu te ubiti macem.

<2 Sam. 16:5>

9. Ali mu ti nemoj oprostiti, jer si mudar covek i znaces sta ces mu uciniti, da opravis sedu glavu njegovu s krvlju u grob.

<2 Moj. 20:7>

10. Tako pocinu David kod otaca svojih, i bi pogreben u gradu Davidovom.

<2 Sam. 5:7> <1 Car. 1:21> <Jov 14:1> <Prop. 12:5> <Dela 2:29>

11. A carova David nad Izrailjem cetrdeset godina: u Hevronu carova sedam godina, a u Jerusalimu carova trideset i tri godine.

<2 Sam. 5:4> <1 Dn. 29:26>

12. I Solomun sede na presto Davida oca svog, i carstvo se njegovo utvrdi jako.

<1 Dn. 29:23> <2 Dn. 1:1>

13. Tada dodje Adonija, sin Agitin, k Vitsaveji materi Solomunovoj; a ona rece: Jesi li dobro dosao? A on rece: Dobro.

<1 Sam. 16:4>

14. Potom rece: Imam nesto da ti kazem. A ona rece: Govori.

15. Tada rece: Ti znas da je moje bilo carstvo, i da je u mene bio upro oci sav Izrailj da ja budem car; ali se carstvo prenese i dopade bratu mom, jer mu ga Gospod dade.

<1 Dn. 22:9> <1 Dn. 28:5> <2 Dn. 20:6> <Jov 9:12> <Psal. 33:10> <Psal. 115:3> <Price 19:21> <Isa. 14:27> <Isa. 46:9> <Dan. 2:21> <Dela 5:39>

16. Zato te sad molim za jedno; nemoj me odbiti. A ona mu rece: Govori.

17. A on rece: Govori caru Solomunu, jer ti on nece odbiti, neka mi da za zenu Avisagu Sunamku.

<1 Car. 1:3>

18. A Vitsaveja rece: Dobro, ja cu govoriti caru za te.

19. I dodje Vitsaveja k caru Solomunu da mu govori za Adoniju; a car usta i srete je i poklonivsi joj se sede na svoj presto, i zapovedi te namestise stolicu materi njegovoj, i ona sede njemu s desne strane.

<2 Moj. 20:12> <3 Moj. 19:32> <Psal. 45:9> <Psal. 110:1> <Price 23:22> <Mat. 20:21>

20. Tada ona rece: Iskala bih od tebe jednu malu stvar, nemoj me odbiti. A car joj rece: Isti, majko, necu te odbiti.

21. Ona rece: Podaj Avisagu Sunamku Adoniji, bratu svom za zenu.

22. A car Solomun odgovori materi svojoj i rece: Zasto istes Avisagu Sunamku za Adoniju? Isti i carstvo za nj, jer je on brat moj stariji i ima uza se Avijatara svestenika i Joava sina Serujinog.

<1 Car. 1:7>

23. I zakle se car Solomun Gospodom govoreci: Tako da mi ucini Bog i tako da doda, sebi na smrt kaza to Adonija danas.

<Ruta 1:17> <1 Sam. 14:44> <2 Sam. 3:9> <2 Sam. 3:35> <1 Car. 20:10>

24. I zato, tako da je ziv Gospod, koji me je utvrdio i posadio me na prestolu Davida oca mog, i koji mi je nacinio kucu kao sto je rekao, danas ce poginuti Adonija.

<2 Sam. 7:11>

25. I posla car Solomun Venaju, sina Jodajevog, koji ulozi na nj, te pogibe.

26. A Avijataru svesteniku rece car: Idi u Anatot na njivu svoju, jer si zasluzio smrt, ali te necu danas pogubiti, jer si nosio kovceg Gospodnji pred Davidom ocem mojim i podnosio si sve nevolje koje je podnosio otac moj.

<Is.N. 21:18> <1 Sam. 22:20> <1 Sam. 22:23> <1 Sam. 23:6> <2 Sam. 15:24> <2 Sam. 15:29>

27. Tako Solomun svrze Avijatara da ne bude svestenik Gospodnji, da ispuni rec Gospodnju sto rece u Silomu za dom Ilijev.

<1 Sam. 2:31> <1 Sam. 2:36>

28. I ovaj glas dodje do Joava; a Joav bese pristao za Adonijom, premda za Avesalomom ne bese pristao; i utece Joav u sator Gospodnji i uhvati se za rogove oltaru.

<2 Moj. 21:14> <1 Car. 1:7> <1 Car. 1:50> <1 Car. 1:51>

29. I javise caru Solomunu: Joav utece u sator Gospodnji, i eno ga kod oltara. A Solomun posla Venaju sina Jodajevog govoreci: Idi, ulozi na nj.

30. I usavsi Venaja u sator Gospodnji rece mu: Car je kazao: Izidji. A on rece: Necu; nego ovde hocu da umrem. A Venaja javi caru govoreci: Tako rece Joav i tako mi odgovori.

31. A car mu rece: Ucini kako je rekao, ulozi na nj, i pogrebi ga, i skini s mene i s doma oca mog krv pravu koju je prolio Joav.

<2 Moj. 21:14> <4 Moj. 35:33> <5 Moj. 19:13>

32. I neka Gospod obrati krv njegovu na njegovu glavu, sto ulozi na dva coveka pravednija i bolja od sebe, i ubi ih macem bez znanja oca mog Davida: Avenira sina Nirovog vojvodu Izrailjevog i Amasu sina Jeterovog vojvodu Judinog;

<1 Moj. 4:11> <Sud. 9:24> <2 Sam. 3:27> <2 Sam. 20:10> <2 Dn. 21:13> <Jest. 1:19> <Psal. 7:16> <Psal. 9:15>

33. Neka se dakle krv njihova vrati na glavu Joavovu i na glavu semena njegovog doveka; a Davidu i semenu njegovom i domu njegovom i prestolu njegovom neka bude mir doveka od Gospoda.

<2 Sam. 3:28> <2 Sam. 3:29> <Price 16:7> <Isa. 9:6> <Dela 7:45> <Filib. 4:7>

34. I otide Venaja, sin Jodajev, i ulozi na nj i pogubi ga, i bi pogreben kod kuce svoje u pustinji.

<Is.N. 15:61> <Mat. 3:1>

35. Tada postavi car Venaju, sina Jodajevog, na njegovo mesto nad vojskom, a Sadoka svestenika postavi car na mesto Avijatarovo.

<4 Moj. 25:11> <4 Moj. 25:13> <1 Sam. 2:35> <1 Dn. 6:53>

36. Potom posla car i dozva Simeja, i rece mu: Sagradi sebi kucu u Jerusalimu, pa tu sedi, i ne izlazi odatle nikuda.

<2 Sam. 16:5> <Price 20:8>

37. Jer u koji dan izidjes i predjes preko potoka Kedrona, znaj zacelo da ces poginuti, i krv ce tvoja pasti na tvoju glavu.

<3 Moj. 20:9> <2 Sam. 1:16> <2 Sam. 15:23> <2 Car. 23:6> <Jezek. 18:13>

38. A Simej rece caru: Dobra je ta rec; kako je rekao gospodar moj car, tako ce uciniti sluga tvoj. I sede Simej u Jerusalimu dugo vremena.

39. Ali se dogodi posle tri godine, te utekose dve sluge Simejeve k Ahisu, sinu Masinom caru gatskom. I bi javljeno Simeju: Eno ti slugu u Gatu.

<1 Sam. 27:2> <1 Sam. 27:3>

40. Tada usta Simej, i osamari svog magarca, i otide u Gat k Ahisu da trazi sluge svoje. I vrati se Simej, i dovede natrag sluge svoje iz Gata.

<Price 15:27>

41. I javise Solomunu da je Simej bio otisao iz Jerusalima u Gat, i da se vratio.

42. Tada car poslavsi dozva Simeja, i rece mu: Nisam li te zakleo Gospodom i nisam li ti tvrdo rekao: U koji dan izidjes kuda mu drago, znaj zacelo da ces poginuti? I ti mi rece: Dobra je ta rec koju cuh.

<Psal. 15:4>

43. Zasto, dakle, nisi drzao zakletvu Gospodnju i zapovest koju sam ti zapovedio?

<Jezek. 17:19>

44. Potom rece car Simeju: Ti znas sve zlo za koje zna srce tvoje, sta si ucinio Davidu ocu mom; Gospod vraca tvoje zlo na tvoju glavu.

<Psal. 7:16>

45. A car ce Solomun biti blagosloven i presto Davidov utvrdjen pred Gospodom do veka.

<Price 25:5>

46. I zapovedi car Venaji sinu Jodajevom, te izidje i ulozi na nj, te pogibe. I carstvo se utvrdi u ruci Solomunovoj.