1. A Solomun se oprijatelji s faraonom, carem misirskim, i ozeni se kcerju faraonovom, i dovede je u grad Davidov dokle ne dovrsi svoj dom i dom Gospodnji i zid oko Jerusalima.

<1 Car. 9:15>

2. Ali narod prinosase zrtve na visinama; jer jos ne bese sazidan dom imenu Gospodnjem do tada.

<3 Moj. 17:3> <5 Moj. 12:2> <1 Car. 22:43>

3. A Solomun ljubljase Gospoda hodeci po uredbama oca svog Davida, samo sto na visinama prinosase zrtve i kadjase.

<5 Moj. 6:5> <5 Moj. 10:12> <Psal. 31:23> <Psal. 145:20> <Mat. 22:37> <Mar. 12:30> <Luka 10:27> <Rim. 8:21> <1 Kor. 8:3> <1 Jov. 5:3>

4. Zato otide car u Gavaon da onde prinese zrtvu, jer to bese velika visina; i Solomun prinese hiljadu zrtava paljenica na onom oltaru.

<1 Car. 3:2> <1 Dn. 16:39> <2 Dn. 1:3>

5. I javi se Gospod Solomunu u Gavaonu nocu u snu, i rece Bog: Isti sta hoces da ti dam.

<4 Moj. 12:6> <1 Car. 9:2> <2 Dn. 1:7> <Mat. 1:20> <Mar. 6:22> <Mar. 10:36> <Jovan 15:7>

6. A Solomun rece: Ti si ucinio veliku milost sluzi svom Davidu ocu mom, kao sto je hodio pred Tobom verno i pravedno i s pravim srcem prema Tebi; i sacuvao si mu ovu veliku milost, te mu dao sina da sedi na prestolu njegovom, kao sto se vidi danas.

<2 Dn. 1:8>

7. I tako Gospode Boze moj, Ti si postavio slugu svog carem na mesto Davida oca mog, a ja sam mlad, niti znam polaziti ni dolaziti.

<4 Moj. 27:17> <5 Moj. 1:12> <1 Dn. 22:5> <1 Dn. 29:1> <Jov 32:6> <Prop. 10:16> <Jer. 1:6>

8. I Tvoj je sluga medju narodom Tvojim, koji si izabrao, narodom velikim, koji se ne moze izbrojati ni proracunati od mnozine.

<1 Moj. 13:16> <5 Moj. 7:6>

9. Daj dakle sluzi svom srce razumno da moze suditi narodu Tvom i raspoznavati dobro i zlo. Jer ko moze suditi narodu Tvom tako velikom?

<2 Dn. 1:10> <Psal. 72:1> <Price 2:3> <Price 3:13> <Jevr. 5:14> <Jakov 1:5>

10. I bi milo Gospodu sto Solomun to zaiska.

11. I rece mu Bog: Kad to istes, a ne istes dug zivot niti istes blago niti istes duse neprijatelja svojih nego istes razum da umes suditi;

<2 Dn. 1:11> <Jer. 45:5> <Jakov 4:3>

12. Evo ucinih po tvojim recima; evo ti dajem srce mudro i razumno da takvog kakav si ti ni pre tebe nije bilo niti ce posle tebe nastati takav kakav si ti.

<1 Car. 4:29> <1 Car. 5:12> <1 Car. 10:23> <Price 3:13> <Prop. 1:16> <1 Jov. 5:14>

13. A svrh toga dajem ti i sta nisi iskao, i blago i slavu, da takvog kakav ces ti biti nece biti medju carevima svega veka tvog.

<1 Car. 10:23> <Nem. 13:26> <Price 3:16> <Mat. 6:33> <1 Kor. 3:21> <2 Kor. 6:10> <Efes. 3:20>

14. I ako uzides mojim putevima drzeci uredbe moje i zapovesti moje, kao sto je isao David otac tvoj, produzicu dane tvoje.

<Psal. 91:16> <Price 3:2>

15. Tada se probudi Solomun, i gle, ono bese san. I dodje u Jerusalim, i stavsi pred kovceg zaveta Gospodnjeg prinese zrtve paljenice i zrtve zahvalne, i pocasti sve sluge svoje.

<1 Moj. 31:54> <1 Moj. 41:7> <1 Car. 8:65> <Jest. 1:3> <Jer. 31:26> <Dan. 5:1> <Mar. 6:21>

16. Tada dodjose dve zene kurve k caru, i stadose pred njim.

<3 Moj. 19:29> <4 Moj. 27:2> <5 Moj. 23:17>

17. I rece jedna zena: Ah, gospodaru; ja i ova zena sedimo u jednoj kuci, i porodih se kod nje u istoj kuci.

18. A treci dan posle mog porodjaja porodi se i ova zena, i bejasmo zajedno i ne bese niko drugi s nama u kuci, samo nas dve bejasmo u kuci.

19. I umre sin ove zene nocas, jer ona leze na nj.

20. Pa ustavsi u po noci uze sina mog iskraj mene, kad sluskinja tvoja spavase, i stavi ga sebi u narucje, a sina svog mrtvog stavi meni u narucje.

21. A kad ustah ujutru da podojim sina svog, a to mrtav; ali kad razgledah ujutru, a to, ne bese moj sin, kog ja rodih.

22. Tada rece druga zena: Nije tako; nego je moj sin ovaj zivi, a tvoj je sin onaj mrtvi. Ali ona rece: Nije tako, nego je tvoj sin onaj mrtvi, a moj je sin ovaj zivi. Tako govorahu pred carem.

23. A car rece: Ova kaze: Ovaj je zivi moj sin, a tvoj je sin ovaj mrtvi; a ona kaze: Nije tako, nego je tvoj sin onaj mrtvi, a moj je sin ovaj zivi.

24. I rece car: Dajte mi mac. I donesose mac pred cara.

25. Tada rece car: Rasecite zivo dete na dvoje, i podajte polovinu jednoj i polovinu drugoj.

26. Tada zena koje sin bese zivi rece caru, jer joj se uskoleba utroba za sinom: Ah, gospodaru, podajte njoj dete zivo, a nemojte ga ubijati. A ona rece: Neka ne bude ni meni ni tebi, rasecite ga.

<1 Moj. 43:30> <Isa. 49:15> <Jer. 31:20> <Os. 11:8>

27. Tada odgovori car i rece: Podajte onoj zivo dete, nemojte ga ubiti, ona mu je mati.

28. I sav Izrailj cu sud koji izrece car, i pobojase se cara; jer videse da je u njemu mudrost Bozja da sudi.

<Jezd. 7:25> <Price 16:10> <Isa. 11:3> <Dan. 1:17> <Kol. 2:2>