1. I prodjose tri godine bez rata izmedju Siraca i Izrailjaca.

2. A trece godine dodje Josafat, car Judin k caru Izrailjevom.

<2 Dn. 18:2> <2 Dn. 18:34>

3. I rece car Izrailjev slugama svojim: Ne znate li da je nas Ramot u Galadu? A mi ne radimo da ga uzmemo iz ruku cara sirskog.

<5 Moj. 4:33>

4. I rece Josafatu: Hoces li ici sa mnom na vojsku na Ramot galadski? A Josafat rece caru Izrailjevom: Ja kao ti, narod moj kao tvoj narod, konji moji kao tvoji konji.

<2 Car. 3:7>

5. Jos rece Josafat caru Izrailjevom: Upitaj danas sta ce Gospod reci.

6. Tada car Izrailjev sabra oko cetiri stotine proroka, i rece im: Hocu li ici na vojsku na Ramot galadski ili cu se okaniti? A oni rekose: Idi, jer ce ga Gospod dati u ruke caru.

<1 Car. 18:19> <1 Car. 18:20> <2 Car. 10:19>

7. A Josafat rece: Ima li tu jos koji prorok Gospodnji da ga pitamo?

<2 Car. 3:11>

8. A car Izrailjev rece Josafatu: Ima jos jedan covek, preko kog bismo mogli upitati Gospoda; ali ja mrzim na nj, jer mi ne prorice dobra nego zlo; to je Miheja, sin Jemlin. A Josafat rece: Neka car ne govori tako.

<1 Car. 19:10> <1 Car. 20:43> <1 Car. 22:18> <Jer. 36:23>

9. Tada car Izrailjev dozva jednog dvoranina, i rece mu: Brze dovedi Miheju, sina Jemlinog.

10. A car Izrailjev i Josafat car Judin sedjahu svaki na svom prestolu obuceni u carske haljine na poljani kod vrata samarijskih, i svi proroci prorokovahu pred njima.

11. I Sedekija, sin Hananin, nacini sebi gvozdene rogove, i rece: Ovako veli Gospod: Ovim ces pobosti Sirce dokle ih ne istrebis.

12. Tako i svi proroci prorokovahu govoreci: Idi na Ramot galadski, i bices srecan, jer ce ga Gospod dati caru u ruke.

<Jer. 23:25>

13. A poslanik koji otide da dozove Miheju rece mu govoreci: Evo, proroci proricu svi jednim glasom dobro caru; neka i tvoja rec bude kao rec njihova, govori dobro.

<Isa. 30:10>

14. A Miheja rece: Tako da je ziv Gospod, govoricu ono sto mi Gospod kaze.

<4 Moj. 22:38> <2 Dn. 18:13> <Psal. 27:1> <Psal. 27:14> <Psal. 56:1> <Psal. 56:10> <Price 28:1> <Jer. 1:7> <Jer. 1:17> <Jer. 1:19> <Jer. 42:4> <Jezek. 2:3> <Jezek. 2:8> <Dela 4:13> <Dela 4:29> <Dela 4:31> <Dela 9:29> <Rim. 8:31> <2 Kor. 3:12> <Gal. 1:9>

15. I kad dodje k caru, rece mu car: Miheja! Hocemo li ici na vojsku na Ramot galadski ili cemo se okaniti? A on mu rece: Idi, bices srecan, jer ce ga Gospod dati caru u ruke.

16. A car mu rece: Koliko cu te puta zaklinjati da mi ne govoris nego istinu u ime Gospodnje?

17. Tada rece: Videh sav narod Izrailjev razasut po planinama kao ovce koje nemaju pastira; jer rece Gospod: Ovi nemaju gospodara; neka se vrate svak svojoj kuci s mirom.

<Mat. 9:36>

18. Tada rece car Izrailjev Josafatu: Nisam li ti rekao da mi nece prorokovati dobra nego zlo?

19. A Miheja mu rece: Zato cuj rec Gospodnju; videh Gospoda gde sedi na prestolu svom, a sva vojska nebeska stajase mu s desne i s leve strane.

<Jov 1:6> <Psal. 103:20> <Isa. 6:1> <Dan. 7:9> <Dan. 7:10> <Zah. 1:10> <Mat. 18:10> <Jevr. 1:7> <Jevr. 1:14>

20. I rece Gospod: Ko ce prevariti Ahava da otide i padne kod Ramota galadskog? I jedan rece ovo a drugi ono.

21. Tada izidje jedan duh i stavsi pred Gospoda rece: Ja cu ga prevariti. A Gospod mu rece: Kako?

22. Odgovori: Izaci cu i bicu lazljiv duh u ustima svih proroka njegovih. A Gospod mu rece: Prevarices ga i nadvladaces; idi i ucini tako.

<Jov 12:16> <Jezek. 14:9> <Mar. 5:13> <2 Sol. 2:11>

23. Zato sada eto, Gospod je metnuo lazljiv duh u usta svim tvojim prorocima, a Gospod je izrekao zlo po te.

<Isa. 19:14> <Jezek. 14:9>

24. Tada pristupi Sedekija, sin Hananin, i udari Miheju po obrazu govoreci: Kuda je otisao duh Gospodnji od mene da govori s tobom?

<2 Dn. 18:23> <Jer. 28:10> <Jer. 28:16>

25. A Miheja mu rece: Eto, videces u onaj dan kad otides u najtajniju klet da se sakrijes.

<1 Car. 20:30> <Jezek. 21:19>

26. Tada car Izrailjev rece: Uhvati Miheju i odvedi ga k Amonu zapovedniku gradskom i k Joasu, sinu carevom;

27. I reci im: Ovako veli car: Metnite ovog u tamnicu, i dajite im po malo hleba i po malo vode dokle se ne vratim u miru.

<Jer. 36:23>

28. A Miheja rece: Ako se vratis u miru, nije Gospod govorio preko mene. Jos rece: Cujte, svi narodi!

<4 Moj. 16:29> <5 Moj. 18:20>

29. I otide car Izrailjev s Josafatom carem Judinim na Ramot galadski.

30. I rece car Izrailjev Josafatu: Ja cu se preobuci kad podjem u boj; a ti obuci svoje odelo. I preobuce se car Izrailjev i otide u boj.

<2 Dn. 35:22>

31. A car sirski zapovedi vojvodama, kojih bese trideset i dvojica nad kolima njegovim, i rece: Ne udarajte ni na malog ni na velikog, nego na samog cara Izrailjevog.

32. I kad vojvode od kola videse Josafata, rekose: Zacelo je car Izrailjev. I okrenuse se na nj da udare; ali Josafat povika.

<2 Dn. 18:31> <Price 13:20>

33. A vojvode od kola videse da nije car Izrailjev, te odstupise od njega.

34. A jedan zastreli iz luka nagonom, i ustreli cara Izrailjevog gde spuca oklop. A on rece svom vozacu: Savij rukom svojom i izvezi me iz boja, jer sam ranjen.

35. I boj bi zestok onog dana; a car zaosta na kolima svojim prema Sircima, pa umre uvece, i krv iz rane tecase u kola.

36. I prodje glasnik po vojsci o zahodu suncanom govoreci: Svak u svoj grad, i svak u svoju zemlju.

37. Tako umre car, i odnesose ga u Samariju; i pogrebose cara u Samariji.

38. A kad prahu kola na jezeru samarijskom, lizase psi krv njegovu, tako i kad prahu oruzje njegovo, po reci koju rece Gospod.

<5 Moj. 32:35> <1 Car. 21:19> <Psal. 33:11> <Psal. 119:89> <Isa. 14:27> <Naum 1:2> <Mat. 24:35> <1 Pet. 1:25>

39. A ostala dela Ahavova i sve sto je ucinio, i za kucu od slonove kosti koju je sagradio, i za sve gradove sto je sagradio, nije li to zapisano u dnevniku careva Izrailjevih?

<Amos 3:15>

40. Tako pocinu Ahav kod otaca svojih, i na njegovo se mesto zacari Ohozija, sin njegov.

41. A Josafat, sin Asin zacari se nad Judom cetvrte godine carovanja Ahavovog nad Izrailjem;

<2 Dn. 20:31>

42. I imase Josafat trideset i pet godina kad poce carovati, i carova dvadeset i pet godina u Jerusalimu. A materi mu bese ime Azuva, kci Silejeva.

43. I hodjase putem Ase, oca svog sasvim, i ne odstupi od njega cineci sve sto je pravo pred Gospodom.

<2 Dn. 17:3>

44. Ali visina ne oborise; narod jos prinosase zrtve i kadjase na visinama.

<5 Moj. 12:5> <1 Car. 14:23>

45. I ucini mir Josafat s carem Izrailjevim.

<2 Dn. 19:2> <2 Kor. 6:14>

46. A ostala dela Josafatova i junastva sto ucini i kako vojeva, nije li to zapisano u dnevniku careva Judinih?

47. On istrebi iz zemlje svoje ostatak adzuvana, koji behu ostali za zivota Ase, oca njegovog.

<1 Moj. 13:13> <1 Car. 14:24> <Juda 1:7>

48. U to vreme ne bese cara u Idumeji, nego bese namesnik carev.

<1 Moj. 25:23> <2 Sam. 8:14> <2 Car. 3:9> <2 Car. 8:20>

49. I Josafat nacini ladje tarsiske da idu u Ofir po zlato; ali ne otidose; jer se ladje razbise u Esion-Gaveru.

<1 Car. 9:26> <2 Dn. 20:35> <2 Dn. 20:37>

50. Tada rece Ohozija, sin Ahavov Josafatu: Neka idu moje sluge s tvojim slugama na ladjama. Ali Josafat ne hte.

51. I pocinu Josafat kod otaca svojih, i pogrebose ga kod otaca njegovih u gradu Davida, oca njegovog; a na njegovo se mesto zacari Joram, sin njegov.

<2 Dn. 21:1>

52. Ohozija, sin Ahavov zacari se nad Izrailjem u Samariji sedamnaeste godine carovanja Josafatovog nad Judom; i carova nad Izrailjem dve godine.

53. I cinjase sto je zlo pred Gospodom, i hodjase putem oca svog i putem matere svoje i putem Jerovoama, sina Navatovog, koji navede na greh Izrailja.

<1 Car. 15:26>

54. I sluzase Valu i klanjase mu se, i gnevljase Gospoda Boga Izrailjevog sasvim kako je cinio otac njegov.

<Sud. 2:11> <1 Car. 16:31>