1. A kad to cu car Jezekija, razdre haljine svoje i veza oko sebe kostret, pa otide u dom Gospodnji.

<Psal. 3:4> <Psal. 3:8> <Psal. 27:14> <Psal. 37:5> <Psal. 37:39> <Psal. 55:16> <Psal. 55:22> <Price 16:3> <Isa. 37:1> <Filib. 4:6> <1 Pet. 5:6>

2. I posla Elijakima, koji bese nad dvorom, i Somnu pisara i najstarije svestenike obucene u kostret k Isaiji proroku, sinu Amosovom.

3. I rekose mu: Ovako veli Jezekija: Ovo je dan nevolje i kara i ruga; jer prispese deca do porodjaja, a nema snage da se rode.

4. Da ako je cuo Gospod Bog tvoj sve sto rece Ravsak, kog posla car asirski, gospodar njegov da ruzi Boga Zivoga i da Ga vredja recima, koje je cuo Gospod Bog tvoj; pomoli se za ostatak koji se nalazi.

<2 Sam. 16:12> <2 Car. 18:35> <Psal. 50:21> <Jakov 5:16>

5. I dodjose k Isaiji sluge cara Jezekije.

6. I rece im Isaija: Ovako recite gospodaru svom: Ovako veli Gospod: Ne plasi se od reci koje si cuo, kojima hulise na me sluge cara asirskog.

<2 Moj. 14:13> <2 Car. 6:16> <Isa. 37:6>

7. Evo, ja cu pustiti na nj duh, te ce cuti glas i vratiti se u svoju zemlju, i ucinicu da pogine od maca u svojoj zemlji.

<1 Sam. 23:27> <Jov 4:9> <Psal. 11:6>

8. I tako, vrativsi se Ravsak nadje cara asirskog gde bije Livnu, jer bese cuo da je otisao od Lahisa.

<2 Car. 18:14>

9. A on cu za Tiraku, cara huskog gde kazase: Evo ide da se bije s tobom. Zato opet posla poslanike k Jezekiji govoreci:

<1 Sam. 23:27> <Isa. 37:9>

10. Ovako recite Jezekiji, caru Judinom: Nemoj da te vara Bog tvoj, u kog se uzdas govoreci: Nece se dati Jerusalim u ruke caru asirskom.

<2 Car. 18:5> <Isa. 37:10> <Isa. 37:14>

11. Eto cuo si sta su ucinili carevi asirski svim zemljama potrvsi ih sasvim; a ti li ces se izbaviti?

12. Jesu li narode koje satrse oci moji izbavili bogovi njihovi, Gosance, Harance, Resefe i sinove Edenove, koji behu u Telasaru?

<1 Moj. 11:31> <Jezek. 27:23>

13. Gde je car ematski i car arfadski i car od grada Sefarvima, od Ene i Ave?

<2 Car. 17:24> <2 Car. 18:34>

14. A kad Jezekija primi knjigu iz ruku poslanika i procita je, otide u dom Gospodnji, i razvi je Jezekija pred Gospodom.

<Isa. 37:14>

15. I pomoli se Jezekija Gospodu govoreci: Gospode Boze Izrailjev, koji sedis na heruvimima, Ti si sam, Bog svim carstvima na zemlji, Ti si stvorio nebo i zemlju,

<2 Moj. 25:22> <1 Sam. 4:4> <Psal. 80:1> <Psal. 96:5> <Isa. 44:6>

16. Prigni, Gospode, uho svoje i cuj; otvori, Gospode, oci svoje i vidi; cuj reci Senahirima, koji posla da ruzi Boga Zivoga.

<2 Dn. 6:40> <Psal. 31:2>

17. Istina je, Gospode, opustosili su carevi asirski one narode i zemlje njihove;

<Isa. 10:10>

18. I pobacali su bogove njihove u oganj, jer ne behu bogovi, nego delo ruku covecijih, drvo i kamen; zato ih potrse.

<Psal. 115:4>

19. I zato, Gospode Boze nas, izbavi nas iz ruku njegovih, da poznadu sva carstva na zemlji da si Ti, Gospode, sam Bog.

<Psal. 83:18>

20. Tada posla Isaija sin Amosov k Jezekiji, i poruci mu: Ovako veli Gospod Bog Izrailjev: Uslisio sam za sta si mi se molio radi Senahirima, cara asirskog.

<Psal. 65:2>

21. Ovo je rec koju izrece Gospod za nj: Ruga ti se i podsmeva ti se devojka, kci sionska, za tobom mase glavom kci jerusalimska.

<Jov 16:4> <Psal. 22:7> <Plac 2:13> <Plac 2:15>

22. Koga si ruzio i hulio? I na koga si podigao glas? I podigao u vis oci svoje? Na Sveca Izrailjevog.

<Psal. 71:22> <Isa. 5:24>

23. Preko poslanika svojih ruzio si Gospoda i rekao si: S mnostvom kola svojih izidjoh na visoke gore, na strane livanske, i poseci cu visoke kedre njegove i lepe jele njegove, i uci cu u krajnji stan njegov, u sumu njegova Karmila.

<Psal. 20:7>

24. Ja sam kopao i pio vodu tudju, i isusio sam stopama svojim sve potoke gradovima.

25. Nisi li cuo da ja to odavna cinim i od iskona da sam tako uredio? Sada pustam to, da prevratis tvrde gradove u puste gomile.

<Psal. 33:11> <Isa. 10:5>

26. Zato koji u njima zive iznemogose, uplasise se i smetose se, postase kao trava poljska, kao zelena travica, kao trava na krovovima, koja se susi pre nego sazri.

<Psal. 129:6>

27. Znam sedenje tvoje, i polazenje tvoje i dolazenje tvoje znam, i kako besnis na me.

<Psal. 139:1>

28. Jer besnis na me, i tvoja obest dodje do mojih usiju; zato cu metnuti brnjicu svoju na nozdrve tvoje i uzdu svoju u gubicu tvoju, pa cu te odvesti natrag putem kojim si dosao.

<Jov 40:21> <Amos 4:2>

29. A tebi ovo neka bude znak: jescete ove godine sta samo od sebe rodi, i druge godine sta opet samo od sebe rodi; a trece godine sejte i zanjite i sadite vinograde i jedite rod s njih.

<3 Moj. 25:5> <2 Car. 20:8> <Luka 2:12>

30. Jer ostatak doma Judinog, sto ostane, opet ce pustiti zile ozdo i roditi ozgo.

31. Jer ce iz Jerusalima izaci ostatak, i iz gore Siona, koji se sacuvaju. Revnost Gospoda nad vojskama ucinice to.

<Isa. 9:7> <Isa. 37:32>

32. Zato ovako veli Gospod za cara asirskog: Nece uci u ovaj grad niti ce baciti amo strele, nece se primaci ka njemu sa stitom, niti ce iskopati opkope oko njega.

<2 Sam. 20:15>

33. Vratice se putem kojim je dosao, a u grad ovaj nece uci, veli Gospod.

34. Jer cu braniti taj grad, i sacuvacu ga sebe radi i radi Davida, sluge svog.

<1 Car. 11:12> <2 Car. 20:6>

35. I istu noc andjeo Gospodnji izadje i pobi u logoru asirskom sto i osamdeset i pet hiljada; i kad ustase ujutru, a to sve sami mrtvaci.

<2 Dn. 32:21> <Isa. 31:8>

36. Te se podize Senahirim, car asirski, i otide, i vrativsi se osta u Nineviji.

<1 Moj. 10:11> <Jona 1:2> <Naum 1:1>

37. I kad se klanjase u domu Nisroka, boga svog, Adrameleh i Sarasar sinovi njegovi ubise ga macem, a sami pobegose u zemlju araratsku, i na njegovo se mesto zacari Esaradon, sin njegov.

<Jezd. 4:2>