1. A Jakov videci da ima zita u Misiru, rece sinovima svojim: Sta gledate jedan na drugog?

<Dela 7:12>

2. I rece: Eto cujem da u Misiru ima zita; idite onamo te nam kupite otuda, da ostanemo zivi i ne pomremo.

<1 Moj. 43:8> <Psal. 33:18> <Psal. 118:17> <Isa. 38:1>

3. I desetorica brace Josifove otidose da kupe zita u Misiru.

4. A Venijamina brata Josifovog ne pusti otac s bracom govoreci: Da ga ne bi zadesilo kako zlo.

<1 Moj. 42:38>

5. I dodjose sinovi Izrailjevi da kupe zita s ostalima koji dolazahu; jer bese glad u zemlji hananskoj.

<1 Moj. 12:10> <1 Moj. 26:1> <Dela 7:11>

6. A Josif upravljase zemljom, i prodavase zito svemu narodu po zemlji. I braca Josifova dosavsi poklonise mu se licem do zemlje.

<1 Moj. 37:7> <1 Moj. 41:41> <1 Moj. 42:38>

7. A Josif ugledavsi bracu pozna ih; ali se ucini da ih ne poznaje, i ostro im progovori i rece: Odakle ste dosli? A oni rekose: Iz zemlje hananske, da kupimo hrane.

8. Josif dakle pozna bracu svoju; ali oni njega ne poznase.

9. I opomenu se Josif snova koje je snio za njih; i rece im: Vi ste uhode; dosli ste da vidite gde je zemlja slaba.

<1 Moj. 37:5> <1 Moj. 37:9>

10. A oni mu rekose: Nismo, gospodaru; nego sluge tvoje dodjose da kupe hrane.

11. Svi smo sinovi jednog coveka, posteni ljudi, nikada nisu sluge tvoje bile uhode.

12. A on im rece: Nije istina, nego ste dosli da vidite gde je zemlja slaba.

13. A oni rekose: Nas je bilo dvanaest brace, sluga tvojih, sinova jednog coveka u zemlji hananskoj; i eno, najmladji je danas kod oca naseg, a jednog nema vise.

<1 Moj. 37:30> <1 Moj. 44:20> <Jer. 31:15> <Plac 5:7>

14. A Josif im rece: Kazem ja da ste vi uhode.

15. Nego hocu da se uverim ovako: tako ziv bio Faraon, necete izaci odavde dokle ne dodje ovamo najmladji brat vas.

<1 Moj. 44:21> <1 Sam. 1:26> <1 Sam. 17:55>

16. Posljite jednog izmedju sebe neka dovede brata vaseg, a vi cete ostati ovde u tamnici, pa cu videti je li istina sta govorite; inace ste uhode, tako ziv bio Faraon.

17. I zatvori ih u tamnicu na tri dana.

18. A treci dan rece im Josif: Ako ste radi zivotu, ovo ucinite, jer se ja Boga bojim:

<3 Moj. 25:43> <Nem. 5:15>

19. Ako ste posteni ljudi, jedan brat izmedju vas neka ostane u tamnici, a vi idite i odnesite zita koliko treba porodicama vasim.

20. Pa onda dovedite k meni najmladjeg brata svog da se posvedoce reci vase i da ne izginete. I oni ucinise tako.

<1 Moj. 42:5> <1 Moj. 43:3> <1 Moj. 44:23>

21. I rekose jedan drugom: Doista se ogresismo o brata svog, jer videsmo muku duse njegove kad nam se moljase, pa ga se oglusismo; zato dodje na nas ova muka.

<Jov 36:8> <Psal. 107:17> <Price 5:22> <Price 11:21> <Price 21:13> <Os. 5:15> <Mat. 7:2>

22. A Ruvim odgovori im govoreci: Nisam li vam govorio: Nemojte se gresiti o dete? Ali me ne poslusaste; i zato se evo trazi od nas krv njegova.

<1 Moj. 9:5> <1 Moj. 37:21> <1 Car. 2:32> <2 Dn. 24:22> <Psal. 9:12> <Luka 11:50>

23. A oni ne znahu da ih Josif razume, jer se s njim razgovarahu preko tumaca.

24. A Josif okrete se od njih, i zaplaka se. Potom se opet okrete k njima, i progovori s njima, i uzevsi izmedju njih Simeuna veza ga pred njima.

<1 Moj. 43:23> <1 Moj. 43:30>

25. I zapovedi Josif da im naspu vrece zita, pa i novce sta je koji dao da metnu svakome u vrecu, i da im dadu brasnjenice na put. I tako bi ucinjeno.

<1 Moj. 42:38>

26. I natovarivsi zito svoje na magarce svoje otidose.

27. A jedan od njih otvoriv svoju vrecu da nahrani magarca svog u jednoj gostionici, vide novce svoje ozgo u vreci.

<1 Moj. 43:21>

28. I rece braci svojoj: Ja dobih natrag novce svoje, evo ih u mojoj vreci. I zadrhta srce u njima i uplasise se govoreci jedan drugom: Sta nam to ucini Bog?

29. I dosavsi k Jakovu ocu svom u zemlju hanansku, pripovedise mu sve sto im se dogodi, govoreci:

30. Ostro govorase s nama covek, koji zapoveda u onoj zemlji, i doceka nas kao uhode.

<1 Moj. 42:7>

31. A kad mu rekosmo: Mi smo posteni ljudi, nikad nismo bili uhode;

32. Bilo nas je dvanaest brace, sinova oca naseg; jednog vec nema, a najmladji je danas kod oca naseg u zemlji hananskoj;

33. Rece nam covek, koji zapoveda u onoj zemlji: Ovako cu doznati jeste li posteni ljudi: brata jednog izmedju sebe ostavite kod mene, a sta vam treba za porodice vase gladi radi, uzmite i idite.

<1 Moj. 42:15> <1 Moj. 42:19>

34. Posle dovedite k meni brata svog najmladjeg, da se uverim da niste uhode nego posteni ljudi; brata cu vam vratiti, i moci cete trgovati po ovoj zemlji.

<1 Moj. 34:10>

35. A kad izrucivahu vrece svoje, gle, svakome u vreci behu u zavezljaju novci njegovi; i videvsi zavezljaje novaca svojih uplasise se i oni i otac im.

<1 Moj. 43:21>

36. I rece im Jakov otac njihov: Potrste mi decu; Josifa nema, Simeuna nema, pa hocete i Venijamina da uzmete; sve se skupilo na me.

<1 Moj. 43:14>

37. A Ruvim progovori i rece ocu svom: Dva sina moja ubij, ako ti ga ne dovedem natrag; daj ga u moje ruke, i ja cu ti ga opet dovesti.

<1 Moj. 43:9>

38. A on rece: Nece ici sin moj s vama, jer je brat njegov umro i on osta sam, pa ako bi ga zadesilo kako zlo na putu na koji cete ici, svalili bi ste me stara s tugom u grob.

<1 Moj. 37:33> <1 Moj. 37:35> <1 Moj. 42:13> <1 Moj. 44:4> <1 Moj. 44:28> <1 Moj. 44:29> <1 Moj. 44:31>