1. A Bog se opomenu Noja i svih zveri i sve stoke sto behu s njim u kovcegu; i posla Bog vetar na zemlju da uzbije vodu.

<1 Moj. 19:29> <2 Moj. 2:24> <2 Moj. 14:21> <2 Moj. 15:10> <1 Sam. 1:19> <Psal. 104:7> <Psal. 105:42> <Psal. 136:23>

2. I zatvorise se izvori bezdanu i ustave nebeske, i dazd s neba prestade.

<1 Moj. 7:11> <1 Car. 8:35> <Jov 38:37>

3. I stade voda opadati na zemlji, i jednako opadase posle sto pedeset dana;

<1 Moj. 7:24>

4. Te se ustavi kovceg sedmog meseca dana sedamnaestog na planini Araratu.

5. I voda opadase sve vecma do desetog meseca; i prvog dana desetog meseca pokazase se vrhovi od brda.

6. A posle cetrdeset dana otvori Noje prozor na kovcegu, koji bese nacinio;

<1 Moj. 6:16>

7. I ispusti gavrana, koji jednako odletase i doletase dokle ne presahnu voda na zemlji.

<1 Car. 17:4>

8. Pa pusti i golubicu da bi video je li opala voda sa zemlje.

9. A golubica ne nasavsi gde bi stala nogom svojom vrati se k njemu u kovceg, jer jos bese voda po svoj zemlji; i Noje pruzivsi ruku uhvati je i uze k sebi u kovceg.

<5 Moj. 28:65>

10. I poceka jos sedam dana, po opet ispusti golubicu iz kovcega.

11. I pred vece vrati se k njemu golubica, i gle, u kljunu joj list maslinov, koji bese otkinula; tako pozna Noje da je opala voda sa zemlje.

<Luka 2:14>

12. Ali poceka jos sedam dana, pa opet ispusti golubicu, a ona mu se vise ne vrati.

13. Sest stotina prve godine veka Nojevog prvi dan prvog meseca usahnu voda na zemlji; i Noje otkri krov na kovcegu, i ugleda zemlju suvu.

14. A drugog meseca dvadeset sedmog dana bese sva zemlja suva.

15. Tada rece Bog Noju govoreci:

16. Izadji iz kovcega ti i zena tvoja i sinovi tvoji i zene sinova tvojih s tobom;

<1 Moj. 7:13> <Psal. 121:8>

17. Sve zveri sto su sa tobom od svakog tela, ptice i stoku i sta god gamize po zemlji, izvedi sa sobom, neka se razidju po zemlji, i neka se plode i mnoze na zemlji.

<1 Moj. 1:22>

18. I izidje Noje i sinovi njegovi i zena njegova i zene sinova njegovih s njim.

19. Sve zveri, sve sitne zivotinje, sve ptice i sve sto se mice po zemlji po svojim vrstama izidjose iz kovcega.

20. I nacini Noje zrtvenik Gospodu, i uze od svake ciste stoke i od svih ptica cistih, i prinese na zrtveniku zrtve paljenice.

<3 Moj. 11:1> <3 Moj. 11:45>

21. I Gospod omirisa miris ugodni, i rece u srcu svom: Necu vise kleti zemlje s ljudi, sto je misao srca covecijeg zla od malena; niti cu vise ubijati sve sto zivi, kao sto ucinih.

<1 Moj. 3:17> <1 Moj. 6:17> <1 Moj. 9:15> <1 Sam. 26:19> <Jov 14:4> <Jov 15:14> <Psal. 51:5> <Isa. 6:5> <Isa. 54:9> <Jer. 17:9> <Rim. 1:21> <Rim. 3:23> <Efes. 2:1>

22. Od sada dokle bude zemlje, nece nestajati setve ni zetve, studeni ni vrucine, leta ni zime, dana ni noci.

<Prop. 3:2> <Jer. 33:20> <Jer. 33:25>