Napomena: U Becu 1853., Vuk Stefanovic Karadzic

U nekakva coveka bio jedan coban koji ga je mnogo godina verno i posteno sluzio. Jednom iduci za ovcama cuje u sumi neku pisku, a ne znadijase sta je. Na taj glas otide on u sumu da vidi sta je. Kad tamo, ali se zapozarilo pa u pozaru zmija pisti. Kad coban to vidi, stane da gleda sta ce zmija raditi, jer se oko nje sa sviju strana bilo zapozarilo, i pozar se Jednako k njoj primicao. Onda zmija povice iz pozara: "Cobane, za Boga, izbavi me iz ove vatre!" Onda joj coban pruzi svoj stap preko vatre, a ona po stapu izadje, pa njemu na ruku, pa po ruci domili do vrata i savije mu se oko vrata. Kad coban to vidi, nadje se u cudu, pa rece zmiji: "Sta je to u zao cas! ja tebe izbavih a sebe pogubih." Zmija mu odgovori: "Ne boj se nista, nego me nosi kuci mome ocu. Moj je otac zmijinji car." Onda joj se coban stace moliti i izgovarati da ne moze ostaviti svojih ovaca, a zmija mu rece: "Ne brini se ni malo za ovce; ovcama ne ce bita nista; samo hajde sto brze." Onda coban podje sa zmijom kroz sumu i najposle dodje na jednu kapiju koja je bila od samih zmija. Kad dodju tu, zmija na vratu cobanovu zvizne, a zmije se sve odmah raspletu. Onda zmija rece cobanu: "Kad dodjemo u dvor k mome ocu, on ce tebi davati stagod zaistes: srebra, zlata i kamenja dragoga, ali ti ne uzimaj nista, nego isti nemusti jezik. On ce se dugo zatezati, ali ce ti najposle opet dati." U tome podju u dvor k ocu, i otac placuci zapita zmiju: "\Za Boga, sinko! gde si?" A ona mu kaze sve po redu kako je bio opkolio pozar i kako je coban izbavio. Onda car zmijinji rece cobanu: "Sta ces da ti dam za to sto si mi sina izbavio?" Coban odgovori: "Nista drugo ne cu, nego da mi das nemusti jezik." A car rece: "Nije to za tebe, jer da ti to dam, pa da kome kazes, ti bi odmah umro, nego isti drugo stagod hoces dacu ti." Na to mu coban odgovori: "Ako ces mi sto dati, daj mi nemusti jezik, ako li mi to ne das, a ti s Bogom ostaj! meni drugo ne treba nista." Pa podje da ide. Onda ga car vrati natrag govoreci mu: "\Stani! hodi ovamo, kad bas to hoces:. Zini." Coban zine, a zmijinji mu car pljune u usta, pa mu rece: "\Sada ti pljuni meni u usta." Coban mu pljune u usta, a zmijinji car opet cobaninu. I tako tri puta pljunu jedan drugome u usta, pa mu onda zmijinji car rece: "\Sad imas nemusti jezik. Idi s Bogom, ali za glavu svoju nikom ne kazuj, jer ako kazes kome god, odmah ces umreti." Coban podje kroz sumu, i iduci cujase i razumevase sve sto govore tice i trave i sve sto je na svetu. Kad dodje k ovcama i nadje ih sve na broju i na miru, leze malo da se odmori. Tek sto legne, ali dolete dva gavrana te padnu na jedno drvo i pocnu se razgovarati svojim jezikom govoreci: "Kad bi znao ovaj coban, ovde gde lezi ono crno siljeze ima u zemlji pun podrum srebra i zlata." Coban kad cuje to, otide svome gospodaru te mu kaze, a gospodar dotera kola pa otkopaju vrata od podruma i krenu blago kuci. Ovaj je gospodar bio posten covek pa sve blago dade cobanu govoreci mu: "Evo sinko, ovo je sve tvoje blago, to je tebi Bog dao. Nego ti nacini sebi kucu pa se zeni, te zivi s otim blagom." Coban uzme blago, nacini kucu, i ozenivsi se stane ziveti, "i malo po malo izidje on najbogatiji covek ne samo u onome selu nego u svoj okolini nije ga bilo. Imao je svoga ovcara, govedara, konjusara, svinjara, mnogu imovinu i veliko bogatstvo. Jednom licem na Bozic rece on svojoj zeni: "\Spremi vina i rakije i svega sto treba, pa cemo sutra ici na salas da nosimo pastirima neka se i oni provesele." Zena ga poslusa i uradi sve kako je zapovedio. Kad sutradan otidu na salas, onda gazda u vece kaze svima pastirima: "\Sad svi skupite se, pa jedite i pijte i veselite se, a ja cu biti kod stoke svu noc." I tako gazda ostade i ostane kod stoke. Kad je bilo oko ponoci, ali kurjaci zaurlaju, a psi zalaju: kurjaci govore svojim jezikom: "Mozemo li doci da ucinimo stetu, pa ce biti mesa i vama?" A psi odgovaraju svojim jezikom: "Dodjite da bismo se i mi najeli!" Ali medju psima bijase jedan matori pas koji samo jos dva zuba imadijase u glavi. Onaj matori pas stane govoriti kurjacima: "Tamo njima to i to! Dok su jos ova dva zuba meni u glavi, ne cete vi uciniti stete mome gospodaru." A to gazda sve slusa i razume sto oni govore. Kad ujutru svane, onda gazda zapovedi da sve pse potuku samo onoga matoroga psa da ostave. Sluge stanu govoriti: "\Za Boga, gospodaru, steta je!" A gazda im odgovori: "Sto rekoh to da ucinite." Pa se opravi sa zenom kuci, i podju na konjma: pod njime bijase konj, a pod zenom kobila. Iduci tako covek izmakne napred, a zena zaostane. Onda konj pod covekom zarze: konj veli kobili: "Hajde brze! sto si ostala!" A kobila odgovara: "E, lasno je tebi: ti nosis jednoga gospodara, a ja troje: nosim gazdaricu, i u njoj dete, pa u sebi zdrebe." Na to se covek obazre i nasmeje, a zena to opazi, pa brze obode kobilu i stigne coveka pa ga zapita za sto se nasmeja. On joj odgovori: "Ni za sto, samo onako." Ali zeni ne bude to dosta nego saleti muza da joj kaze za sto se nasmejao. On se stane braniti: "Prodji me se, zeno, Bog s tobom! sto ti je? ne znam ni sam." Ali sto se on vise branjase, ona sve vise navaljivase nanj da joj kaze za sto se nasmejao. Najposle joj covek rece: "Ako ti kazem, ja cu odmah umreti." Ona opet ni za to ne mareci jednako navali govoreci da drukcije ne moze biti nego da joj kaze. U tom dodju kuci. Odsednuvsi s konja, covek odmah naruci mrtvacki sanduk i kad bude gotov, metne ga pred kucu pa kaze zeni: "Evo sad cu leci u sanduk pa da ti kazem za sto sam se nasmejao; ali kako ti kazem, odmah cu umreti." I tako legne u sanduk, pa jos jedan put obazre se oko sebe, kad ali onaj matori pas dosao od stoke i seo mu celo glave pa place. Covek opazivsi to rece zeni: "Donesi jedan komad hleba te podaj tome psu." Zena donese komad hleba i baci pred psa, ali pas ne ce ni da gledi, a petao dodje i stane kljuvati u komad; onda pas rece petlu: "Nesreco nesita! tebi je do jela, a vidis gde gazda hoce da umre!" A petao mu odgovori: "Pa nek umre kad je lud. U mene ima sto zena, pa ih svabim sve na jedno zrno proje kad gde nadjem, a kad one dodju, ja ga prozderem; ako li se koja stade srditi, ja je odmah kljunom; a on nije vredan jednu da umiri." Kad to covek cuje, on ustane iz sanduka, pa uzme batinu i dozove zenu u sobu: "Hodi zeno da ti kazem." Pa sve batinom po njoj: "Eto to je, zeno! Eto to je, zeno!" I tako se zena smiri i nikad ga vise ne zapita da joj kaze za sto se smejao.