Napomena: U Becu 1853., Vuk Stefanovic Karadzic

Bio jedan car pa imao tri sina i pred dvorom zlatnu jabuku koja za jednu noc i ucveta i uzre i neko je obere, a nikako se nije moglo doznati ko. Jednom stane se car razgovarati sa svojim sinovima: "Kud se to deva rod s nase jabuke!" Na to ce reci najstariji sin: "Ja cu nocas cuvati jabuku, da vidim ko je to bere." I kad se smrkne, on otide pod jabuku pa legne pod njom da je cuva, ali kad jabuke vec pocnu zreti, on zaspi, pa kad se u zoru probudi, a to jabuka obrana. Onda on otide k ocu i kaze mu sve po istini. Tada se ponudi drugi sin da cuva jabuku, ali i on prodje kao i onaj: zaspi pod jabukom, pa kad se u zoru probudi, a to jabuka obrana. Sad dodje red na najmladjega sina da i on cuva jabuku; on se opravi, dodje pod jabuku i namesti krevet pod njom, pa legne spavati. Kad bude ispred ponoci, on se probudi pa pogleda na jabuku, a jabuka vec pocela zreti, sav se dvor sjaje od nje. U taj cas doleti devet zlatnih paunica, osam padnu na jabuku a deveta njemu u krevet, kako padne na krevet, stvori se devojka da je nije bilo lepse u svemu carstvu. Tako su se njih dvoje grlili i ljubili do posle ponoci. Pa onda devojka ustane, i zahvali mu na jabukama, a on je stane moliti da mu ostavi barem jednu; a ona mu ostavi dve: jednu njemu a drugu da odnese svome ocu. Devojka se po tom opet pretvori u paunicu i odleti sa ostalima. Kad u jutru dan osvane, ustane carev sin pa odnese ocu one obadve jabuke. Ocu bude to vrlo milo, i pohvali najmladjega sina. Kad bude opet u vece, najmladji carev sin opet se namesti kao i pre da cuva jabuku, i sacuva je opet onako, i sutradan opet donese ocu dve zlatne jabuke. Posto je tako nekoliko noci jednako radio, onda mu braca pocnu zlobiti, sto oni nisu mogli jabuke sacuvati, a on je svaku noc sacuva U tome se jos nadje nekaka prokleta babetina koja im se obeca da ce uhvatiti i doznati kako on jabuku sacuva. Kad bude u vece, ta se baba prikrade pod jabuku, pa se podvuce pod krevet i onde se pritaji. Posle dodje i najmladji carev sin, te legne kao i pre. Kad bude oko ponoci, ali eto ti devet paunica, osam padnu na jabuku, a deveta njemu u krevet pa se pretvori u devojku. Onda baba polagano uzme devojcinu pletenicu, koja je visila niz krevet, pa je osece, a devojka odmah djipi s kreveta, stvori se paunica pa poleti, a ostale paunice s jabuke za njom, i tako ih nestane. Onda djipi i carev sin pa povice: "Sta je to?" Kad tamo, ali baba pod krevetom, on zgrabi babu pa je izvuce ispod kreveta i sutradan zapovedi te je rastrgnu konjma na repovima. Paunice vise ne dodju na jabuku, i za to je carev sin jednako tuzio i plakao. Najposle naumi da ide u svet da trazi svoju paunicu, i da se ne vraca kuci dok je ne nadje; pa onda otide k ocu i kaze mu sto je naumio. Otac ga stane odvracati i govoriti mu da se mahne toga, nego ce mu on naci drugu devojku koju god hoce u svome carstvu. Ali je to sve bilo zaludu, on se spremi i jos s jednim slugom podje u svet da trazi svoju paunicu. Iduci tako zadugo po svetu, dodje jedan put na jedno jezero, i onde nadje jedne velike i bogate dvore, i u njima jednu babu, caricu, i jednu devojku babinu kcer, pa zapita babu: "\Za Boga, bako! eda li ti sto znas za devet zlatnih paunica?" A baba mu stane kazivati: "E moj sinko, znanja za njih: one dolaze svako podne ovde na ovo jezero, te se kupaju; nego se ti prodji paunica, vec evo ti moja kci, krasna devojka i toliko blago, sve ce tebi ostati." Ali on jedva cekajuci da vidi paunice nije hteo ni slusati sto baba govori za svoju kcer. Kad bude u jutru, carev sin ustane i opravi se na jezero da ceka paunice, a baba potkupi slugu njegova i da mu jedan mescic, kojim se vatra piri, pa mu rece: "Vidis ovaj mescic; kad izidjete na jezero, a ti mu krisom samo malo duni za vrat, pa ce zaspati te se ne ce moci s paunicama razgovarati." Nesretni sluga tako i ucini: kad izidju na jezero, on nadje zgodu pa svome gospodaru dune za vrat iz onoga mescica, a on siromah odmah zaspi kao mrtav. Tek sto on zaspi, ali eto ti devet paunica, kako dodju, osam padnu na jezero, a deveta njemu na konja, pa ga stane grliti i buditi: "Ustaj hrano! ustaj srce! ustaj duso!" A on nista ne zna kao da je mrtav. Paunice posto se okupaju, odlete sve zajedno. Onda se on odmah probudi pa zapita slugu: "Sta je? jesu li dolazile?" A sluga odgovori da su dolazile i kako su osam pale u jezero, a deveta njemu na konja, i kako ga je grlila i budila. Carev sin siromah cujuci to, da se ubije. Kad bude drugi dan u jutru, on se opet opravi sa slugom, sedne na konja, pa sve pored jezera sece. Sluga opet nadje zgodu te mu dune za vrat iz mescica, a on odmah zaspi kao mrtav. Tek sto on zaspi, ali eto ti devet paunica: osam padnu u jezero, a deveta njemu na konja pa ga stane grliti i buditi: "Ustaj hrano! ustaj srce! ustaj duso!" Ali nista ne pomaze: on spava kao mrtav. Onda ona rece sluzi: "Kazi gospodaru svome: jos sutra moze nas ovde docekati, pa nas vise nikad ovde ne ce videti." I tako opet odlete. Tek sto one odlete, probudi se carev sin pa pita slugu: "Jesu li dolazile?" A sluga mu odgovori: "Jesu i porucile su ti da ih jos i sutra mozes ovde docekati, pa vise nikad ovde ne ce doci." Ovi siromah kad to cuje ne zna sta ce od sebe da radi: sve cupa kosu s glave od muke i zalosti. Kad treci dan osvane, on se opet opravi na jezero, usedne na konja, pa sve pokraj jezera, ali nije hteo setati, nego sve stane trcati da ne bi zaspao. Ali opet sluga nekako nadje zgodu te mu dune iz mescica za vrat, a on odmah padne po konju i zaspi. Tek sto on zaspi, ali eto ti devet paunica, kako dodju, osam padnu u jezero a deveta njemu na konja, pa ga stane buditi i grliti: "Ustaj hrano! ustaj srce! ustaj duso!" Ali nista ne pomaze: on spava kao mrtav. Onda rece paunica sluzi: "Kad ti ustane gospodar, kazi mu neka smakne gornji klin na dolji, pa ce me onda naci." S otim odlete sve paunice. Kako one odlete, a carev se sin probudi, pa zapita slugu: "Jesu li dolazile?" A sluga odgovori: "Dolazile su, i ona sto je bila pala tebi na konja, rekla mi je da ti kazem da smaknes goran klin na donji, pa ces je onda naci." Kako on to cuje, istrgne sablju te osece sluzi glavu. Posle toga pocne sam putovati po svetu, i tako putujuci za dugo, dodje u jednu planinu, i onde zanoci u jednoga pustinika, pa ga zapita ne bi li mu znao kazati sto za devet zlatnih paunica. Pustinik mu odgovori: "E moj sinko! srecan si, sam te je Bog uputio kuda treba. Odavde nema do njih vise od po dana hoda. Samo valja upravo da ides, pa ces naci jedne velike vratnice, kad prodjes one vratnice, drzi desno, pa ces doci upravo u njihov grad, onde su njihovi dvori." Kad ujutru svane, carev sin ustane, opravi se, i zahvali pustiniku, pa podje kako mu je kazao. I tako putujuci naidje na velike vratnice, i prosavsi ih, odmah uzme desno, i tako oko podne ugleda grad gde se beli, i vrlo se obraduje. Kad udje u grad, napita i dvor zlatnih paunica. Kad dodje na vrata, ovde ga zaustavi straza i zapita ko je i od kuda je, pa posto se on kaze, otidu te jave carici, a ona kako cuje, kao bez duse dotrci pred njega onako kao devojka, pa uzevsi se s njim po ruke uvede ga u dvore. Tu bude velika radost, i posle nekoliko dana vencaju se njih dvoje, i on ostane ziveti onde kod nje. Posle nekoga vremena podje carica u setnju, a carev sin ostane u dvoru; carica mu na polasku da kljuceve od dvanaest podruma, pa mu rece: "U sve podrume mozes ici, ali u dvanaesti ne idi ni po sto, niti ga otvaraj, ne sali se glavom!" S otim ona otide. Carev sin ostavsi sam u dvoru, stane misliti u sebi: "Sta bi to bilo u dvanaestom podrumu!" Pa onda stane otvarati podrume sve redom. Kad dodje na dvanaesti, nije iznajpre hteo otvorati ga, ali ga opet stane kopati: sta bi to bilo u tome podrumu! pa najposle otvori i dvanaesti podrum, kad tamo, ali nasred podruma jedno veliko bure sa gvozdenim obrucima odvranjeno pa iz njega izidje glas: "\Za Boga brate! molim te! umreh od zedji; daj mi casu vode." Carev sin uzme casu vode pa uspe u bure, ali kako je on uspe, odmah pukne jedan obruc na buretu. Za tim opet izadje glas iz bureta: "\Za Boga, brate! umreh od zedji; daj mi jos jednu casu vode." Carev sin opet uspe casu vode, a na buretu pukne jos jedan obruc. Po treci put izidje glas iz bureta: "\Za Boga, brate! umreh od zedji; daj mi jos jednu casu vode." Carev sin uspe jos jednu casu vode, pukne obruc i treci; onda se bure raspadne, a zmaj izleti iz njega, pa na putu uhvati caricu i odnese je. Posle dodju sluskinje i kazu carevome sinu sta je i kako je, a on siromah od zalosti nije znao sta ce raditi; najposle naumi opet da ide u svet da je trazi. I tako putujuci po svetu za dugo, dodje na jednu vodu, pa iduci pokraj one vode opazi u jednoj lokvi malu ribicu gde se pracaka. Ribica kad vidi carevoga sina, stane mu se moliti: "Po Bogu da si mi brat! baci me u vodu; ja cu tebi jedared vrlo trebovati, samo uzmi od mene jednu ljusku, pa kad ti zatrebam, samo je prosiri malo." Carev sin digne ribicu, uzme od nje jednu ljusku, pa ribicu baci u vodu a ljusku zavije u maramu. Posle nekoga vremena iduci tako po svetu nadje lisicu gde se uhvatila u gvozdja. Kad ga lisica opazi, rece mu: "Po Bogu da si mi brat! pusti me iz ovih gvozdja, ja cu ti kadgod trebati, samo uzmi od mene jednu dlaku, pa kad ti zatrebam, samo je malo protri." On uzme od nje jednu dlaku pa je pusti.