Napomena: U Becu 1853., Vuk Stefanovic Karadzic

Bio covek i zena, pa imali tri sina. Najmladji bio najlepsi i odvec dobar, pa su ga druga braca drzala za budalu. Sva trojica vec dorastu za zenidbu, a otac ih ne zeni ni jednoga, jer je bio siromah. Onda rece najstariji k ocu: "Babo, hocu da me zenis." A kad to cuje srednji, rece i on: "I mene, babo, i ja sam za zenidbu." A kad cuje i najmladji, i on rece: "I mene, babo, i ja sam za zenidbu." Sad se otac nadje u nevolji pa se stane dogovarati sa svojom zenom sta ce raditi. Najposle se dogovore, te otac dozove sinove preda se pa im rece: "Idite u kakvu varos te zasluzite po maramu, pa koji donese najlepsu maramu, onoga cu zeniti." Po tom oni podju sva trojica zajedno, ali starija dvojica stanu putem jednako ruziti najmladjega i smejati mu se, ia ga najposle oteraju od sebe, te on udari drugim putem moleci se Bogu da mu da dobru srecu. I tako iduci dodje na jednu vodu. Na onoj vodi s druge strane bio je veliki grad i u gradu carski dvor. Car je od onoga grada bio vrlo zao i opak, pa je umro pre vremena i u dvoru mu ostala jedinica kci. Onu su carsku kcer mnogi prosili, ali ko je god od prosilaca dosao u dvor i onde zanocio, onaj vise nije ziv osvanuo, jer se car bio povampirio pa dolazio nocu te davio. Kad najmladji brat dodje na onu vodu i stane hodati pokraj nje misleci kako bi presao na onu stranu, ugleda ga kroz pendzer careva kci, pa zapovedi momcima te ga prevezu i dovedu preda nju. On kad izidje pred carsku kcer, malo se zbuni i poplasi; ali careva kci kako ga vidi, zagleda se u njega pa ga zapita otkuda je i kuda je naumio; a on joj kaze otkuda je i pripovedi joj sve po redu kako ima jos dva brata i kako sva trojica hoce da se zene, a otac im siromah, pa im rekao da donese svaki po jednu maramu kuci pa koji donese najlepsu da ce onoga zeniti. Kad to cuje careva kci, rekne mu: "Ti ces veceras ovde ostati kod mene i nociti, pak cemo u jutru gledati za maramu." Kad bude pred noc, nahrani ga lepo i napoji, pa ga odvede u jednu sobu svu zelenu, i rece mu: "Nemoj da se plasis, tu ce nocas dolaziti i lupati oko tebe da te plase, ali ti se ne boj." On kao prostak nije mogao ni zaspati od cuda, nego se jednako cudio gde je dosao, kad ali oko ponoci stane lupa po sobi i vika: "Ovaj je dosao da primi carstvo; ovome ne mozemo nista uciniti." On se Bogu molio jednako i tako ta noc prodje i on ostane ziv i zdrav. Kad zora zabeli, on ustane pa sedne. Svi su u dvoru mislili da ce ga izvuci mrtva iz sobe kao i druge prosioce. Kad careva kci poslje jednoga od dvorana da vidi jeli on ziv, i ako je ziv, da ga dovede preda nju, dvoranin se zacudi kad ga nadje u sobi gde sedi ziv i zdrav, pa mu onda rece: "Hajde, zove te nasa carica." Kad on izidje preda nju, i ona se sama zacudi kako je ostao ziv, pa mu da dorucak, i posto doruckuje, da mu u hartiji zavijenu svilenu maramu, zlatom vezenu, pa mu rekne: "Evo nosi svome ocu, i ako ti jos sto kaze, opet dodji ovamo k meni." On joj zahvali na marami i na konaku, pa podje kuci; kad tamo, a to vec dosla i druga dva brata. Onda oni izvade svaki svoju maramu: njihove bile kojekakve, a kad on svoju izvadi, svi se zacude, pa ona dva brata skoce na njega: "Otkuda tebi to? Ti si to negde ukrao." Najposle otac da bi ih umirio, rece im: "\Znate li sta? Idite jos jedan put u svet, pa koji donese lanac da se devet puta obavije oko nase kuce, onoga cu zeniti." Tako se braca umire i starija dvojica otidu kuda su znali, a najmladji upravo k carevoj kceri, pa kad izidje preda nju, ona ga zapita: "Sta ti je sad otac kazao?" A on joj odgovori: "Kazao da donesem lanac koji se moze obaviti devet puta oko nase kuce." Ona ga opet lepo nahrani i napoji pa ga uvede u zutu sobu i rece mu: "Ne boj se nista, opet ce dolaziti nocas da te plase; a ujutru cemo gledati za lanac." Tako su i onu noc dolazile aveti i pravile stravu kojekakvu oko njega, ali on ostane zdrav i ziv. Kad bude ujutru, opet dodje dvoranin po njega, i odvede ga pred caricu. Ona mu opet da dorucak, i posto doruckuje, da mu malu kutijicu i rece mu: "Evo nosi ocu, ali ni po sto ne otvaraj dok ne dodjes kuci, pa ako ti otac jos sto kaze, a ti opet dodji ovamo." On joj lepo zahvali, pa podje kuci i nadje bracu kod kuce. Starija braca donela po lanac koji se nije mogao ni jedan put omotati oko kuce; onda najmladji da ocu kutiju, a kad je otac otvori i izvadi iz nje zlatan lanac, oni se svi udive, pa starija braca skoce nanj, gotovo da ga ubiju: "Ti ces nasu kucu oboriti, ti si to negde ukrao." Otac ih stane opet umirivati i tiskati, pa im najposle rece: "Idite, dovedite svaki devojku pa cu vas svu trojicu ozeniti." Onda starija braca otidu kuda su znali, a najmladji upravo k carevoj devojci, pa joj kaze sta im je otac sad kazao. Carica mu na to rekne: "\Sad treba jos u jednoj sobi da prenocis, pa cemo onda i za to gledati." Posto ga opet nahrani i napoji, odvede ga u crvenu sobu da prenoci. Onde je onu noc jos vecu stravu pretrpeo nego predjasnje obe noci: tu je bila strasna lupa, vika, zveka lanaca i strasni glasovi: "Taj hoce moje carstvo da primi!" vukli su s njega i haljine, ali se njega nisu smeli taknuti, a on se jednako Bogu molio, i Bog ga sacuva zdrava i onu noc. Ujutru kad ga izvedu ziva i zdrava pred carevu kcer, ona odmah dovede berbere te ga obriju i umiju, pa onda iznese gosposke haljine te ga preobuku, pa sedne s njim na kocije i otide u crkvu te se s njime venca. Posle toga ostanu u njezinu dvoru jos tri dana u veselju, pa onda podju k ocu njegovome, i udese te nocu dodju u njegovo selo. Kad dodju pred kucu, cuju viku i vide da je veselje: zene se ona dva brata; onda on povice ispred kuce: "O domacine!" Kad otac to cuje, on istrci pred kucu i zacudi se kad vidi takove goste pred svojom kucom. Onda ga sin zapita: "Mozemo li nociti ovde?" A otac mu odgovori: "Drage volje, ali imamo veselje u kuci, a nemamo mnogo soba, pa ce vam prosti ljudi zaglusati i vikom dosadjivati." Na to on odgovori: "Nista za to; ja sam to rad, nisam nikad cuo; a i moja zena jos vise je rada." I tako udju unutra u jednu sobu, a u drugoj veselje. Kad udju u sobu i nameste se, pokloni im se mati njegova kao gospodi, a oni joj reku: "Blago tebi kad imas dva veselja u jedan put!" A ona im odgovori: "E moja gospodo! jedno mi je veselje, a drugo zalost: imala sam jos jednoga sina pa otisao u svet i propao, Bog zna kako je i gde je." Posle malo izadje on na polje, pa preko onoga gosposkoga odela obuce svoje stare siromaske haljine i poklopi se sesirom pa udje u onu sobu gde je bilo veselje i stane za vrata. Kad ga vide braca, povicu na oca i mater: "Kamo te se da vidite svoga hvaljenog sina sto ide i krade kojesta!" Kad ga otac opazi, rece mu: "Nesreco, gde si bio do sad? kamo tebi devojka?" A mati opet stane naricati: "Kuku mene kukavici, za sto me tako ubijas!" Kad on to vidi i cuje, rece im: "Nemojte me tako huliti; dobro ce biti, ako Bog da", pa onda zbaci sa sebe siromaske haljine i ostane u onima gosposkima; a oni kad to vide, braca se upropaste i poplase i stanu ga moliti da im oprosti, a otac ga i mati zagrle i stanu ga ljubiti. Sad se nanovo ucini veselje za nekoliko dana. Posle najmladji sin odvede oca i mater sa sobom, a braci svojoj dade spahiluke, te su od ono doba gosposki ziveli.