Napomena: U Becu 1853., Vuk Stefanovic Karadzic

Bio nekakav siromah covek, koji se svakojako prometao, pa najposle nabere vrecu mahovine i metnuvsi odozgo malo vune ponese na vasar da proda sve mesto vune s vrecom zajedno. Iduci tako na vasar sastane se s jednim covekom, koji je isto tako poneo na vasar vrecu sesarica da proda mesto oraha, kojima je odozgo s vrha sesarice bio malo pokrio. Posto na pitanje sta koji ima u vreci jedan odgovori da nosi na vasar orahe a drugi vunu, navale obojica da pazare hespap onde na putu. Onaj sto je imao mahovinu dokazujuci da je skuplja vuna od oraha zaiste prida, ali kad vidi da onaj sto je imao sesarice ne da prida nista, nego hoce onako da pazare jedno za drugo, on pomisli da su bolji i orasi nego mahovina. I tako posle dugoga cenkanja pogode se da onaj sto je imao sesarice da onome drugom dva novca prida, ali ne imajuci ni njih kod sebe ostane mu ih duzan, i kao za bolju tvrdju da ce mu ih za celo vratiti pobrate se. Promenivsi sad vrece pobegne jedan na jednu a drugi na drugu stranu misleci svaki da je drugoga prevario, a kad dodju svaki svojoj kuci i izruce hespap iz vreca, onda vide da ni jedan upravo nije prevaren. Posle nekoga vremena digne se onaj sto je imao mahovinu da trazi svoga pobratima i da iste dva novca, i nasavsi ga u jednom selu kod popa u najmu kaze mu: "Ti, pobratime, prevari mene." A on mu odgovori: ,Vala, pobratime, i ti si mene." Po tom onaj stane iskati dva novca govoreci da ono valja platiti sto je obreceno i pobratimstvom potvrdjeno. I ovaj pristane da valja platiti, ali se stane izgovarati da nema dva novca, "nego" veli "u moga popa za kucom ima velika jama u zemlji, u koju on cesto silazi, i po svoj prilici bice u njoj novaca ili kakih drugih skupocenih stvari; nego hajde dovece spusti ti mene u jamu, pa kad je oplenimo, onda cemo dobit podeliti, i ja cu ti platiti dva novca." Ovaj na to pristane. Kad bude u vece, popov najamnik nadje vrecu i uze, pa otisavsi s pobratimom nad jamu, udje u vrecu, i pobratim ga sveze preko srede, pa spusti u jamu. Kad ovaj dole izidje iz vrece, i po jami tuc tamo tuc amo ne nadje nista do zita, pomisli u sebi: "Ako ja pobratimu sad kazem da nema nista, on moze otici i mene u jami ostaviti, pa sto cu sutra od popa kad me nadje u jami?" Pa onda opet udje u vrecu, i dobro se sveze uzem, pa povice pobratimu: "Pobratime, vuci vrecu, puna je svasta!" Vukuci pobratim vrecu, pomisli u sebi: "Sta da ja ovo delim s pobratimom? Bolje je da ja ovo nosim sam, a on neka gleda kako ce izici iz jame." Pa uprtivsi vrecu s pobratimom na ledja, pobegne preko sela: a za njim pristane mnogo pasa lajuci i goneci ga. Kad malo posustane, i vreca mu se niz ledja ponisko obesi, onda pobratim iz vrece povice: "Dizi, pobratime, ujedose me psi!" Kad ovaj to cuje, a on baci vrecu na zemlju. Onda onaj iz vrece rekne: "Tako ti, pobratime, scase mene da prevaris?" A onaj mu odgovori: "Vala i ti si mene prevario." I onde posle dugoga razgovora obrece onaj sto je duzan dva novca da ce ih jamacno platiti kad mu pobratim drugi put dodje, pa se rastanu. Posle mnogo vremena ovaj sto je bio u popa u najmu stece svoju kucicu i ozeni se, i jedan dan sedeci sa zenom pred kucom opazi poizdaleka pobratima gde se uputio u pravo k njegovoj kuci, pa povice zeni: "Zeno! eto moga pobratima! Duzan sam mu dva novca. Sad se vec nema kud kamo, jer sam mu obrekao platiti ih kad me nadje. Nego ja idem leci u kuci, a ti me pokrij, pa se prenemazi i jauci, i kazi da sam umro, te ce se on onda vratiti natrag." Pa onda legne u kuci naledjaske i prekrsti ruke, a zena ga pokrije i stane jaukati. U tom pobratim pred kucu, i nazvavsi joj "Pomozi Bog!" zapita jeli to kuca toga i toga; a zena mu prenemazuci se odgovori: "Jest, kuku mene kukavici, evo ga u kuci gde lezi mrtav." Onda pobratim rekne: "Bog da mu dusu prosti! On je bio moj pobratim. Mi smo zajedno radili i trgovali, i kad sam ga tako nasao, barem cu cekati da ga otpratim do groba i da bacim zemlje nanj." Zena mu rekne da ce mu biti dugo cekati dokle ga stanu sahranjivati, vec neka ide. Ali on odgovori: "Boze sacuvaj! kako bih ja ostavio tako svoga pobratima? Cekacu makar bilo tri dana, dokle ga ne sahrane." Kad zena u kuci kaze to muzu polako, muz joj rece neka ide popu te mu kaze da je on umro, vec neka ga nose u crkvu, oko koje je po brdu bilo i groblje, ne ce li pobratim onda otici. Kad zena otide i to popu kaze, pop sa nekolika coveka dodje, te onoga nazovi mrca metnu na nosila, i odnesavsi ga u crkvu onako na nosilima ostave ga nasred crkve, da onde po obicaju prenoci, pak ce ga sutradan opojati i sahraniti. Kad pop s ostalim ljudima podje iz crkve, pobratim kaze da on pobratima svoga, s kojim je toliko mnogo trgovao i soli i hleba jeo, ni po sto ne ce ostaviti sama, nego da ce ga svu noc cuvati. I tako ostane u crkvi. Onu noc udare onuda nekaki hajduci koji su necije dvore bili poharali, i mnogo blago i ruho i oruzje bili zadobili; i kad budu pored crkve i vide unutra svecu gde gori, reknu medju sobom: "Hajdemo u ovu crkvu da podelimo svoju dobit." Kad pobratim vidi gde ljudi s oruzjem ulaze u crkvu, on se sakrije u jedan ugao; a hajduci usavsi unutra posedaju i blago podele sve kalpacima, a ruho i oruzje kako se moglo. Oko svega se pogode i namire, samo ostane jedna sablja, za koju su gdekoji od njih mislili da vredi mnogo novaca. Onda jedan uzevsi je u ruke, skoci na noge govoreci: "\Stani da je o ovoga mrca ogledamo jeli taka kao sto je hvalite: ako mu od jednom osecem glavu, bas je dobra." Pa onda podje k nosilima, ali se nazovi mrtvac u jedan put ispravi i sedne vicuci: "Mrtvi! kamo te se?" A pobratim iz ugla: "Evo nas, svi smo gotovi." Kad hajduci to cuju, onaj pobaci sablju, a oni drugi ostave svoje delove na gomilama, pa skoce i pobegnu bez obzira. Posto daleko otidu, onda rece harambasa: "O braco za Boga! mi hodismo po gori i po svakim mestima i danju i nocu, bismo se s ljudima, i udarasmo na kule i dvorove, i ni oda sta se ne poplasismo do nocas od mrtvih ljudi! Ima li koji junak medju nama da se vrati natrag da vidi kako je sad u onoj crkvi?" Jedan veli: "Ja ne cu," drugi veli: "Ja ne smem," treci veli: "Ja bih volij udariti na deset zivih nego li na jednoga mrtvog," dok se najposle jedan ne nadje te rece da ce on ici. I on vrativsi se natrag privuce; se polagano pod crkveni prozor eda bi sto cuo, a u crkvi pobratimi podelili sve hajducko blago i ruho i oruzje, pak se najposle oko dva novca svadili i gotovo pocupali. Hajduk ispod prozora nista drugo nije mogao cuti do viku: "Kamo meni dva novca? Daj moja dva novca!" U tome onaj sto je bio duzan opazi hajduka pod prozorom, pa brze bolje rukom kroz prozor te mu zgrabi kapu s glave, pa je pruzi pobratimu: "Aratos ti dva novca! Evo ti za dva novca." Kad hajduk vidi sta od njega bi, on bezi bez obzira, i dosavsi u druzinu pola mrtav povice: "Braco hvala Bogu kad zivi pobegosmo! Mi blago delismo kalpacima, a sad ustali svi mrtvi, pa svakome jedva po dva novca dopalo, a jednome ni to nije moglo izici, nego uzese moju kapu te mu dadose za dva novca."