Pregled Prvi Preth Sled Poslednji
Naslov: Car htio kcer da uzme
Napomena: U Becu 1870., Vuk Stefanovic Karadzic
Bio jedan car i carica. Ova carica imase zvezdu na celu pa rodi i kcer
sa zvezdom na celu. Kad kci bude na udaju, umre carica i na smrti zakune
cara, kad se stane zeniti da ne uzme druge vec koja ima zvezdu na celu
Kad podje car da se zeni, raspise po svemu svetu, ima li gde devojka ili
udovica sa zvezdom na celu. Kad mu od sviju strana otpisu da nema take
ni devojke ni udovice, on onda sta ce, vec da uzme svoju kcer, pa sazove
sve ministre da mu kazu moze li to biti; ministri kazu da moze, a on
onda otide svojoj kceri, i rece joj: "Cerko! Nije drukcije, valja za mene
da podjes, mati je tako zaklela, a druge u svetu nema sa zvezdom na
celu." Ona stane plakati i moliti se: "Jaoj tata, kako bih ja za oca
posla!" A car je onda izvede na sud pred ministre, i oni jos jednom reku
da moze otac uzeti kcer svoju. Onda ona otide jednoj babi i potuzi joj
se, a baba joj rece da iste da joj otac nacini od svile haljine da mogu
stati u orahovu ljusku, pa ce onda poci za njega. Ona to kaze ocu, ali sta
car ne bi mogao uciniti? nacini on njoj onake haljine, a ona opet otide
babi: "Sto cu, baba nacinio." A baba joj rece: "\Sad isti od srebra
haljine, pa da stanu u orahovu ljusku. To valja da ne ce moci naciniti.
Otide ona opet ocu i kaze mu da joj nacini od srebra haljine pa da stanu
u orahovu ljusku. Ali car nacini i to. Opet ona otide babi, a baba joj
kaze da iste od zlata haljine, pa da stanu u orahovu ljusku. Kad joj otac
nacini i take haljine, ona dodje babi placuci: "Jao, baba, sta cu nacinio
i od zlata haljine." A baba joj rece: "\Sad ti neznam drugo, vec isti od
same misje koze, to bas nece moci naciniti. Kad ona i to od oca zaiste,
on odma izda zapovest da svaki covek donese po toliko i toliko koza od
miseva, i tako za nekolika dana dobije kci careva haljine od same misje
koze. Pa odmah car skupi svatove da se sutradan venca sa svojom kceri.
Ali nju baba nauci sta ce raditi, te u vece uoci svadbe zaiste kadu vode
i dve bele patke, "da se" veli "okupam, tako valja." Car zapovedi te joj
se odnese u sobu kada vode i dve bele patke, a ona zakljuca vrata, i
pusti patke u kadu, pa obuce one haljine od misje koze, a od svile, od
srebra i od zlata u orahovim ljuskama metne u nedra pa kroz pendzer
pobegne. Videci car gde je nema zadugo da dodje medj goste, poslje jednoga
slugu da slusa na vratima, kupa li se jos. Sluga otide i stane slusati,
pa kad cuje gde se patke leprsaju po vodi, on pomisli da je ona, pak se
vrati i kaze caru da se jos kupa. Kad bi ujutru, vec svi gotovi da idu
na vencanje, a nje jos nema, onda car naredi te obiju vrata, kad tamo vidi
kako ga je prevarila, te odmah poslje poteru za njom, i ona je trazila i
trazila, i ne nasavsi je vrati se, i car najposle misljase da su je gde
rastrgli zverovi. Ali ona iduci za dugo dodje u drugo carstvo u jednu
sumu; ne znajuci ni sta ce ni kako ce, zavuce se u jedno suplje drvo. U
to doba carev sin lovio u sumi, pa nekako psi naidju na ono drvo, i stanu
lajati, onda lovci potrci onamo misleci da je kaka zver u drvetu, a vide
devojku u onoj misjoj haljini, podju da pucaju na nju, ali carski sin ne
dade: "Nemojte" rece, "vec da je vodimo dvoru, da imamo sto niko nema."
Kad je izvedu iz drveta na polje, zapitaju je: "Ko si?" A ona odgovori:
"Ne znam." A oni je opet zapitaju: "Jesi li zivotinja ili si covecje
stvorenje, ili si avetinja?" Ona opet: "Ne znam." "\Znas, ne znas', rece
carski sin, "ti moras s nama." Kad je odvedu dvoru carskome, odrede je
da cuva guske, i sluge je prozovu pepeljugom. Kad prodje neko vreme,
carski sin ucini veliku cast i sazove mnogo gospode i gospodja i
gospodskih devojaka i svoje i iz tudjih carevina. Onda ona u svojoj
sobici svuce haljine od misje koze, pa obuce one od svile, pa otide medju
gospodu. Svi se zacude njezinoj lepoti a osobito zvezdi na celu. Carski
sin uzme je, te igrase s njom, pa je zapita od kuda je, a ona odgovori:
"Iz Cizme grada." Po tom se ukrade i otide u svoju sobu, svuce svilene
haljine, pak obuce opet one od misje koze, a gospoda kad opazise da je
nema, stadose pitati: "Kud je ta lepota?" a najvise carev sin. Kad se
sva gospoda razidju, raspise! carski sin po svemu svetu za Cizmu grad da
mu jave gde je. Ali sa sviju strana otpisu da toga grada nema. Po tom on
nacini opet cast, ne bi li i ona dosla. A ona ondar kad se veselje pocne,
obuce srebrne haljine, pa otide medju gospodu. Kako ona tamo, svi polete
pred nju, a carski sin uzme je za ruku, pa joj stane govoriti: "Gde ste
za Boga? ja poludih za vama, a Cizme grada nigde nema." "Gospodine!"
odgovori ona, "\sad cu vam pravo kazati; ja sam iz Legen grada." Posto
carev sin malo poigra s njome, opet se ona nekako ukrade, pa otisavsi u
svoju sobu svuce srebrne haljine, a obuce one od misje koze. Po tom carev
sin raspise za Legen grad gde je, i od svuda otpisu, da toga grada nema.
Onda on i treci put da cast, i ona u zlatnim haljinama dodje. Carev sin
obraduje se i stane je moliti, da mu kaze pravo od kuda je, jer, veli,
da ni Legen grada nije mogao nigde naci. "E sad cu vam" rece ona "pravo
kazati: ja sam iz Sablje grada." Posto carev sin poigra s njom, skine
prsten s ruke i da joj a ona se po tom opet nekako ukrade. Onda carev
sin raspise za Sablju grad, oni mu opet otpisu, da toga grada nema. Onda
se on razboli, i bolujuci dugo vremena, padne mu na um na mleko, pa da
se udrobi hleba. Odmah kazu kuvaru, da izvadi mleka, a ona devojka u
misjoj kozi stane ga moliti da ona udrobi. "Idi bez traga!" prodere se
on na nju, "da upadne kakva dlaka s tebe, pa da platim glavom." "Ne ce,
kuvare," rece mu ona, "ja sam nocas snila da ce odmah ozdraviti, ako iz
moje ruke sto izjede." Na to joj kuvar dopusti, a ona drobeci u mleko
spusti onaj prsten u njega. Kad caru odnesu mleko, i on ga promesa
kasikom, nadje prsten, te djipi odmah i povice: "Dajte ovamo kuvara!"
Kuvar se siromah prepadne, da nije od pepeljuge dlaka upala, pa kao mrtav
dodje pred carskoga sina. "Ko je drobio u ovo mleko"" zapita ga carski
sin, a kuvar drkcuci odgovori: "Ja sam, gospodine." "Nisi ti, vec kazuj
ko je, ili ces poginuti." Onda kuvar stane plakati i kazivati, kako ga
je pepeljuga prevarila, da je snila, da ce gospodar ozdraviti, ako sto
izjede iz njene ruke. Kad carski sin cuje za pepeljugu, djipi pa otrci k
njojzi, razdere na njoj misje haljine i natera je da obuce one zlatne, pa
je odvede ocu i materi, te se lepo venca s njome. Kad se vencaju,
pripovedi ona njima sve, kako je i za sto je od oca pobegla, i kad prodje
godina dana, rodi ona kcer i sina zajedno, kcer sa zvezdom na celu kao i
u nje. Kad deca malo odjacaju, sedne ona s muzem i s decom na intov, pa
ode svome ocu. Kad dodje, a otac bas njojzi za dusu daje, pa kad je vidi,
Boze! te radosti i toga veselja, sto je cinio. A onu babu sto je nju
ucila, sto je ona i njen muz obdari, to otac trojinom a one ministre, sto
su kazali da moze otac kcer uzeti, sve pogubi.
|
|