Napomena: U Becu 1870., Vuk Stefanovic Karadzic

Bio jedan car i carica. Ova carica imase zvezdu na celu pa rodi i kcer sa zvezdom na celu. Kad kci bude na udaju, umre carica i na smrti zakune cara, kad se stane zeniti da ne uzme druge vec koja ima zvezdu na celu Kad podje car da se zeni, raspise po svemu svetu, ima li gde devojka ili udovica sa zvezdom na celu. Kad mu od sviju strana otpisu da nema take ni devojke ni udovice, on onda sta ce, vec da uzme svoju kcer, pa sazove sve ministre da mu kazu moze li to biti; ministri kazu da moze, a on onda otide svojoj kceri, i rece joj: "Cerko! Nije drukcije, valja za mene da podjes, mati je tako zaklela, a druge u svetu nema sa zvezdom na celu." Ona stane plakati i moliti se: "Jaoj tata, kako bih ja za oca posla!" A car je onda izvede na sud pred ministre, i oni jos jednom reku da moze otac uzeti kcer svoju. Onda ona otide jednoj babi i potuzi joj se, a baba joj rece da iste da joj otac nacini od svile haljine da mogu stati u orahovu ljusku, pa ce onda poci za njega. Ona to kaze ocu, ali sta car ne bi mogao uciniti? nacini on njoj onake haljine, a ona opet otide babi: "Sto cu, baba nacinio." A baba joj rece: "\Sad isti od srebra haljine, pa da stanu u orahovu ljusku. To valja da ne ce moci naciniti. Otide ona opet ocu i kaze mu da joj nacini od srebra haljine pa da stanu u orahovu ljusku. Ali car nacini i to. Opet ona otide babi, a baba joj kaze da iste od zlata haljine, pa da stanu u orahovu ljusku. Kad joj otac nacini i take haljine, ona dodje babi placuci: "Jao, baba, sta cu nacinio i od zlata haljine." A baba joj rece: "\Sad ti neznam drugo, vec isti od same misje koze, to bas nece moci naciniti. Kad ona i to od oca zaiste, on odma izda zapovest da svaki covek donese po toliko i toliko koza od miseva, i tako za nekolika dana dobije kci careva haljine od same misje koze. Pa odmah car skupi svatove da se sutradan venca sa svojom kceri. Ali nju baba nauci sta ce raditi, te u vece uoci svadbe zaiste kadu vode i dve bele patke, "da se" veli "okupam, tako valja." Car zapovedi te joj se odnese u sobu kada vode i dve bele patke, a ona zakljuca vrata, i pusti patke u kadu, pa obuce one haljine od misje koze, a od svile, od srebra i od zlata u orahovim ljuskama metne u nedra pa kroz pendzer pobegne. Videci car gde je nema zadugo da dodje medj goste, poslje jednoga slugu da slusa na vratima, kupa li se jos. Sluga otide i stane slusati, pa kad cuje gde se patke leprsaju po vodi, on pomisli da je ona, pak se vrati i kaze caru da se jos kupa. Kad bi ujutru, vec svi gotovi da idu na vencanje, a nje jos nema, onda car naredi te obiju vrata, kad tamo vidi kako ga je prevarila, te odmah poslje poteru za njom, i ona je trazila i trazila, i ne nasavsi je vrati se, i car najposle misljase da su je gde rastrgli zverovi. Ali ona iduci za dugo dodje u drugo carstvo u jednu sumu; ne znajuci ni sta ce ni kako ce, zavuce se u jedno suplje drvo. U to doba carev sin lovio u sumi, pa nekako psi naidju na ono drvo, i stanu lajati, onda lovci potrci onamo misleci da je kaka zver u drvetu, a vide devojku u onoj misjoj haljini, podju da pucaju na nju, ali carski sin ne dade: "Nemojte" rece, "vec da je vodimo dvoru, da imamo sto niko nema." Kad je izvedu iz drveta na polje, zapitaju je: "Ko si?" A ona odgovori: "Ne znam." A oni je opet zapitaju: "Jesi li zivotinja ili si covecje stvorenje, ili si avetinja?" Ona opet: "Ne znam." "\Znas, ne znas', rece carski sin, "ti moras s nama." Kad je odvedu dvoru carskome, odrede je da cuva guske, i sluge je prozovu pepeljugom. Kad prodje neko vreme, carski sin ucini veliku cast i sazove mnogo gospode i gospodja i gospodskih devojaka i svoje i iz tudjih carevina. Onda ona u svojoj sobici svuce haljine od misje koze, pa obuce one od svile, pa otide medju gospodu. Svi se zacude njezinoj lepoti a osobito zvezdi na celu. Carski sin uzme je, te igrase s njom, pa je zapita od kuda je, a ona odgovori: "Iz Cizme grada." Po tom se ukrade i otide u svoju sobu, svuce svilene haljine, pak obuce opet one od misje koze, a gospoda kad opazise da je nema, stadose pitati: "Kud je ta lepota?" a najvise carev sin. Kad se sva gospoda razidju, raspise! carski sin po svemu svetu za Cizmu grad da mu jave gde je. Ali sa sviju strana otpisu da toga grada nema. Po tom on nacini opet cast, ne bi li i ona dosla. A ona ondar kad se veselje pocne, obuce srebrne haljine, pa otide medju gospodu. Kako ona tamo, svi polete pred nju, a carski sin uzme je za ruku, pa joj stane govoriti: "Gde ste za Boga? ja poludih za vama, a Cizme grada nigde nema." "Gospodine!" odgovori ona, "\sad cu vam pravo kazati; ja sam iz Legen grada." Posto carev sin malo poigra s njome, opet se ona nekako ukrade, pa otisavsi u svoju sobu svuce srebrne haljine, a obuce one od misje koze. Po tom carev sin raspise za Legen grad gde je, i od svuda otpisu, da toga grada nema. Onda on i treci put da cast, i ona u zlatnim haljinama dodje. Carev sin obraduje se i stane je moliti, da mu kaze pravo od kuda je, jer, veli, da ni Legen grada nije mogao nigde naci. "E sad cu vam" rece ona "pravo kazati: ja sam iz Sablje grada." Posto carev sin poigra s njom, skine prsten s ruke i da joj a ona se po tom opet nekako ukrade. Onda carev sin raspise za Sablju grad, oni mu opet otpisu, da toga grada nema. Onda se on razboli, i bolujuci dugo vremena, padne mu na um na mleko, pa da se udrobi hleba. Odmah kazu kuvaru, da izvadi mleka, a ona devojka u misjoj kozi stane ga moliti da ona udrobi. "Idi bez traga!" prodere se on na nju, "da upadne kakva dlaka s tebe, pa da platim glavom." "Ne ce, kuvare," rece mu ona, "ja sam nocas snila da ce odmah ozdraviti, ako iz moje ruke sto izjede." Na to joj kuvar dopusti, a ona drobeci u mleko spusti onaj prsten u njega. Kad caru odnesu mleko, i on ga promesa kasikom, nadje prsten, te djipi odmah i povice: "Dajte ovamo kuvara!" Kuvar se siromah prepadne, da nije od pepeljuge dlaka upala, pa kao mrtav dodje pred carskoga sina. "Ko je drobio u ovo mleko"" zapita ga carski sin, a kuvar drkcuci odgovori: "Ja sam, gospodine." "Nisi ti, vec kazuj ko je, ili ces poginuti." Onda kuvar stane plakati i kazivati, kako ga je pepeljuga prevarila, da je snila, da ce gospodar ozdraviti, ako sto izjede iz njene ruke. Kad carski sin cuje za pepeljugu, djipi pa otrci k njojzi, razdere na njoj misje haljine i natera je da obuce one zlatne, pa je odvede ocu i materi, te se lepo venca s njome. Kad se vencaju, pripovedi ona njima sve, kako je i za sto je od oca pobegla, i kad prodje godina dana, rodi ona kcer i sina zajedno, kcer sa zvezdom na celu kao i u nje. Kad deca malo odjacaju, sedne ona s muzem i s decom na intov, pa ode svome ocu. Kad dodje, a otac bas njojzi za dusu daje, pa kad je vidi, Boze! te radosti i toga veselja, sto je cinio. A onu babu sto je nju ucila, sto je ona i njen muz obdari, to otac trojinom a one ministre, sto su kazali da moze otac kcer uzeti, sve pogubi.