Napomena: U Becu 1870., Vuk Stefanovic Karadzic

Bio jedan car pa imao tri sina, i tako je bio star, da vec nije ni cuo ni video. U tolikoj starosti ziveci, usni jednu noc, da ima negde u svetu nekaki grad, i u tome gradu da ima jedan studenac, pa da mu je vode iz onoga studenca da se okupa i umije, da bi se pomladio i da bi opet cuo i video. Kad se iza toga sna probudi i dan svane, a on dozove sinove svoje i pripovedi im, kakav je san usnio, pa im rece: "Deco moja, ne zalite truda ni blaga, nego potrazite tu vodu; ako da Bog te je nadjete, to bi voleo nego sve carstvo svoje." Onda najstariji sin rece ocu: "Daj mi blaga jednu galiju i nekoliko momaka, pa ja idem da trazim tu vodu, da ako je nadjem." Otac mu da sve to i opravi ga u ime Bozije, i on se naveze na more i podje morem putovati. Putujuci tako za dugo, dodje pod jedan grad, u kome je bio car. Kako on dodje pod grad i galija stane u kraj, odma car posalje ljude, da mu dozovu gospodara od galije. Ljudi otisavsi kazu carevome sinu, da ga zove njihov car, i on odmah otide. Posto izidje pred cara, zapita ga car, ko je, od kuda je i kuda ide. A on se osece na cara govoreci, da je on carev sin, i da niko nema vlasti pitati ga, ko je, od kuda je i kuda ide. Car se na to jako rasrdi i zapovedi, te ga odmah okuju i bace u tamnicu; tako pozatvara i njegove ljude, a galiju mu uzme u begluk. Posle toga prodje godina dana, a u dvoru ovoga careva sina zanj ni glasa ni traga. Onda pristupi drugi sin k ocu pa mu rece: "Kad brat moj toliko nedolazi, daj i meni blaga i galiju i nekoliko momaka, pa idem ja da trazim taj grad i tu vodu." Otac mu da sve kao i prvome sinu, i opravi ga u ime Bozije, i sin se naveze na more i podje morem putovati. Putujuci tako dugo vreme dodje i on pod onaj isti grad, gde mu je brat zatvoren. Kako on dodje pod grad i galija stane u kraj, car onoga grada poslje i po njega ljude, da ga zovu predanj. Posto izidje pred cara, i posto car i njega zapita, ko je i od kuda je i kuda ide, i on nepokorno odgovori kao i njegov brat, da je on carev sin, i da niko nema vlasti pitati ga, ko je i od kuda je i kuda ide. Car se strasno rasrdi, okuje ga i baci u tamnicu. Posle toga prodje opet godina dana, i ni zanj ni glasa ni traga u dvoru oca njegova. Najposle izidje i najmladji sin pred oca, pa mu rece: "Sta cemo raditi? Ni jedan od moje brace ne dolazi natrag. Daj i meni blaga i galiju i nekoliko momaka, da idem i ja da trazim vodu. Moze Bog dati te cu naci i bracu i vodu." Otac i njega opravi kao i prvu dvojicu, a on se naveze na more i podje morem putovati. I tako putujuci dodje i on pod onaj isti grad, gde su mu dva brata zatvorena. Kako on stane pod grad i galija stane u kraj, car od onoga grada poslje ljude i po njega; i on odmah otide pred cara, i posto ga car zapita, ko je i od kuda je i kuda ide, stane smerno i zalostivo kazivati sve po redu, kako ima oca stara i slepa i gluha, i kako mu je otac usnio da ima negde u nekom gradu studenac, i da bi se pomladio, i da bi opet cuo i video da mu je vode iz njega, da se okupa i umije; i kako je imao dva brata, i kako su obadvojica jedan za drugim otisli morem da traze onaj grad i vodu, pa kad se ni jedan nije vratio natrag, da je on sad posao da trazi to. Car kad ga saslusa, rekne mu: "Kad je tako, sinko, srecan ti put! Kad se vratis, nemoj proci, da mi se ne javis, jer i meni ima dosta godina, pak ako bi dao Bog te bi nasao tu vodu, mogao bi se i ja okupati, ne bi li se pomladio." I tako ga lepo otpusti, i carev sin podje dalje putovati. Putujuci tako za dugo, dodje pod jednu veliku goru. Onde priteraju galiju u kraj, i carev sin usedne na konja pa podje suvim da putuje, a ljude na galiji ostavi da ga cekaju. Iduci tako, nadje u gori jednoga staroga pustinika, i nazvavsi mu Boga, zapita ga, ne zna li on, da ima gdegod taki i taki grad. Pustinik mu odgovori da ne zna, "nego" veli idi na onu veliku goru: onde ima jedan lovac, koji se zna s ticama razgovarati, moze biti, da je on od tica cuo da ima gdegod taki grad." Onda se on uputi kroz onu planinu i nadje lovca, i nazvavsi mu Boga, zapita ga: "Brate, cuo sam da se ti znas s ticama razgovarati, a one lete svuda; eda li si cuo kad od koje, da ima taki i taki grad?" Lovac mu odgovori, da nije nikad cuo, "nego cemo ih," veli "\sad pitati." Pa onda sazove sve tice te ih zapita: "Jeste li kad koja videle taki i taki grad?" Sve tice odgovore, da nisu videle, "nego" vele "ima jedan stari orao, koji ne moze da leti, pa je ostao u sumi: moze biti da bi on znao kazati za taj grad." Onda lovac i carski sin otidu k orlu, pa ga zapita lovac, jeli kad video taki i taki grad, a orao odgovori: "\Samo sam jedan put u svome veku preleteo preko njega. Tamo je vrlo tesko doci: treba pripraviti dvanaest ovnova pecenih i dve metle i jedno uze. Jer kad se dodje u grad, na kapiji stoje dvanaest lavova i cuvaju grad: ko se god prikuci odmah ga rastrgnu, za to im treba dati dvanaest ovnova, svakome lavu po jednoga, pa ce se zabaviti; kad se vec udje u grad, imaju dve devojke, sto ciste sav grad svojim rukama, te bi coveku odmah oci iskopale, za to im treba dati po metlu, pa ce se smiriti; malo dalje od tih devojaka ima jos jedna, koja poleva sav grad sama i vuce vodu na svojoj kosi: njojzi treba dati uze, pa ce se okaniti. Ali jos treba udesiti upravo u podne da je covek onamo, jer u to doba carica svagda spava i nista ne zna za sebe. Onda treba raditi sto se moze brze, pa bezi!" Kad to saslusa carev sin, uzme orla na konja, pa snjim u galiju, te se opet krenu putovati. On je orla dobro hranio, da bi se sto oporavio. I tako izidju opet pod jednu goru. Onda orao rece: "Ja sam treba da idem onamo da vidim kako je", pa se digne u oblake i nadleti se nad onaj grad i sve vidi, kako je onamo, pa se opet vrati u galiju, pa im rece, da im se valja sutra rano krenuti, kako ce moci do podne prispeti u grad. Sutradan kako zora zabeli, oni poustaju i stanu putovati, i putujuci jednako upravo u podne stignu pred grad. Odmah carev sin da slugama da nose sto treba, pa podje pred njima u grad. Kako oni na gradska vrata, a dvanaest strasnih lavova skoce da ih sve rastrzu. Oni im brze bace dvanaest pecenih ovnova, a lavovi se zabave. Kad udju u grad, a to dve devojke ciste grad svojim rukama, pa kako ih opaze, polete na njih. Oni im brze bace dve metle, a devojke se smire. Posavsi malo u napred, a to bunar, i na bunaru devojka, vuce vodu sve na svojoj kosi. Kako ih devojka opazi, ostavi vodu, pa polete na njih. Oni joj bace uze, a ona ih se okani. Onda momci sto brze zahvate vode iz bunara, pa odnesu na galiju, a carev sin otide u dvor da vidi caricu. Kad udje u caricinu sobu, ima sta i videti: carica legla na ledja, pa spava. Onda carev sin pristupi polako, te je obljubi, pa joj skine prsten s desne ruke, i s leve noge carapu, i na koljenu ostavi joj belegu.