Napomena: U Becu 1870., Vuk Stefanovic Karadzic

Bila zena nerotkinja, pa molila Boga da joj da da rodi, makar bilo dete kao biberovo zrno. Bog joj dade po zelji, te rodi musko dete kao biberovo zrno. Iz pocetka u radosti nije marila sto je tolisno dete rodila, ali posle dodje joj na zao gledajuci drugu decu koja su se s njezinim rodila gde narastose na zenidbu i udadbu, a njezino ostalo kao biberovo zrno. Onda okrene u plac i jauk svaki dan. Jedan put dodje joj u san neko i kaze da ne place vise, bice njen sin veliki kao jablan. Iza toga sna ostane vesela, ali ne zadugo, jer malo po tom dodje joj sin i rece da mora ici kud mu je u snu receno; i tako on ode a mati ostane placuci. Isavsi on zadugo dodje u jedan carski dvor pa udje u bascu, kad tamo carska kci sedi pod jednim drvetom i place. On joj nazove pomoz Bog i zapita je, za sto place, a ona mu odgovori da je to drvo pod kojim sedjase, rodilo tri zlatne jabuke, da joj je otac zapovedio da cuva, ali dodje ala ispod zemlje te za tri jutra odnese sve tri jabuke jednu po jednu, te sad nesme ocu da kaze, a otac sazvao sutra silne goste da im pokaze sta mu je Bog dao. On joj kaze da ucuti, on ce joj sve tri jabuke od ale doneti, samo da mu da dve svoje sluge da idu s njim. Po tom on kupi jednu ovcu i zaklavsi je sva cetiri cerega metne u torbu a ostalo baci pa ponesavsi i jedno uze ode sa slugama iza grada na jezero, i onde digne jedan kamen pa rece slugama, da ga na uzetu spuste dole, pa kad zadrma uze, da ga vuku gore. Tako ga sluge spuste, kad tamo lepa basca i kuca, kad udje u kucu, a to ala sedi kod vatre i u velikom kazanu nesto vari. Ala kako ga ugleda, skoci nanj, a on joj brze baci jedan cereg mesa; dok se ona sagnu i uze meso, on ukrade jednu jabuku; ala opet na njega nasrne, a on joj baci drugi cereg pa uzme i drugu jabuku, kad ala onaj cereg proguta, ona opet na njega nasrne, a on joj baci treci pa uzme i trecu jabuku; kad ala cetvrtom na njega nasrnu, on joj baci i cetvrti cereg, pa bjezi natrag, i tek da se uhvati za uze, a ala ispadne na polje, a on brze odsece od svoje noge mesa pa joj baci i zadrma za uze, te ga izvuku gore. Potom preda carskoj kceri jabuke pa ode. Malo vreme zatim prodje, a ala pocne svaki dan gore izlaziti, te je svaki dan jela po jednu devojku koju su joj morali iz grada slati redom, tako dodje red i na carevu kcer, koja je bila isprosena. Otac i mati i sva gospoda isprate je do jezera, i onde izgrlivsi se s njom i izljubivsi otac i mati vrate se kukajuci, a ona ostane sama da ceka alu. Cekajuci tako stane se moliti Bogu, da joj poslje Biberce, koje joj jabuke od ale donelo, da je sad izbavi. U tom Biberce dodje u grad, a grad sav u crno zavijen. Kad on zapita sto je, i oni mu kazu, on brze na jezero i nadje carevu kcer gde sedi i place, pa je zapita, hoce li poci za njega, ako je od ale izbavi. Ona rece: "Hocu, ali ti me ne mozes izbaviti; jedan je samo koji bi mogao, ali toga nema." "A koji je taj?" zapita on, a ona odgovori: "Istina da je mali kao biberovo zrno, al' on bi mene izbavio." Biberce se nasmeje i rece joj da je Biberce sad veliki momak, i da je dosao da je izbavi. Ona se zacudi i kad vidi prsten sto mu je dala onda kad joj je doneo jabuke, osvedoci se da je on bas. Onda joj on kaze da ga malo pobiste, i ako zaspi da ga probudi, kad se jezero zadrma. On legne njoj na krilo i ona ga pocne biskati, te on zaspi, kad u jedan put jezero se zanjiha, a ona pocne plakati, i suza kane njemu na obraz, a on se trgne, uzme mac i stane da ceka alu. U tom eto ti ale sa devet glava, on je doceka i odsece joj jednu glavu, a ala juris na njega, a on joj odsece i drugu, i tako svih devet. Po tom zaiste od devojke maramu pa povadi svih jezika devet i veze u maramu, a devojci kaze da nikom ne kazuje ko je je izbavio, on ce vec doci kad bude vreme, pa onda ode. Kad i devojka podje kuci, srete je njen mladozenja i kaze joj: ako ne ce kazati da je je on izbavio, da ce je ubiti, pa joj je sve jedno. Ona se razmisli, i opominjuci se sta joj je Biberce kazalo, da ce doci kad bude vreme, obeca da ce kazati da je je on izbavio. Mladozenja se vrati te ponese za svedocanstvo svih devet oseceni glava. Kad ona dodje s njim svome ocu i materi, nije se moglo znati koga vecma grle i ljube, nju ili njega, i naume, odmah da ih vencaju, ali se ona nacini bolesna. Kad prodja nekoliko dana, eto ti Biberceta, i kaze da je on izbavio devojku. Sad car kome ce da veruje? devojka ne sme da kaze, onaj preti da ce je ubiti; te car naredi da im sud sudi. Kad izidju na sud, sud rece: ko ima svedocanstvo, onoga je devojka. Kad onaj iznese glave a ovaj jezike, opet sud ne zna, kome ce da veruje, jer onaj kaze da nije glave odmah posekao nego potrcao s devojkom k ocu, a kad ovaj iznese devojacku maramu, on kaze da je devojka maramu od straha izgubila. Onda car rece, da u jutru idu oba u crkvu na molitvu, tamo ce biti i devojka, pa ko pre dodje, njegova je. Biberce nije htelo ici, dok ne zazvoni, a onaj se digne u ponoci, ali cim koraci u crkvu, provali se pod njim zemlja i sav se isece na nozeve. Onda devojka upali svecu i sedne kod jame da ceka sudjenoga. Kad udari zvono, eto ti Biberceta. Onda car vidi ko je prav, i venca svoju kcer za Biberce. Po tom Biberce *##* svojoj materi da vidi da je on veliki.