Za "zrtvu to su bili neo"cekivani "cudni trenuci, negde izmedju samrtnog u"zasa, u kom je ve'c bila potonula, i nezami"sljene, krvave i kona"cne "cinjenice koja se krije iza re"ci --- smrt. To je ve'c premrloj Aski ostavljalo ne"sto malo vremena i tamo gde je mislila da ga vi"se nema i ne moz"e biti, ali tako malo da je to jedva li"cilo na vreme. To joj je dalo i snage za pokret, ali to nije bio pokret odbrane, jer za njega nije bila sposobna. Poslednji pokret mogao je biti samo --- igra.

Te"sko, kao u mu"cnom snu, devoj"cica je u"cinila prvi pokret, jedan od onih pokreta koji se ve"zbaju uz ,,"stanglu'' i koji jo"s i ne li"ce na igru. Odmah za tim je izvela drugi, pa tre'ci. Bili su to skromni, ubogi pokreti na smrt osudjenog tela, ali dovoljni da za koji trenutak zaustave iznenadjenog vuka. I kad je jednom po"cela, Aska ih je nizala jedan za drugim, sa u"zasnim ose'canjem da ne sme stati, jer ako izmedju jednog i drugog pokreta bude samo sekund razmaka, smrt moze u'ci kroz tu pukotinu. Izvodila je ,,korake'', onim redom kojim ih je u"cila u "skoli i kao da "cuje o"stri glas svoje u"citeljice: ,,Jedan - i - dva! Jedan - i - dva - i - tri!''

Tako je i"slo sve redom. Sve "sto je u toku prve godine mogla da nau"ci. Pokreti su kratki, brzi, i ne mogu da ispune vreme "sto stoji nepomi"cno kao praznina iz koje stalno preti smrt. Pre"sla je i na figure koje se u "skoli izvode bez oslona, na sredini sale. Ali tu su njeno znanje i njena snaga bili ograni"ceni. Pravilno i potpuno umela je da izvede dve-tri figure. I ona ih je izvodila grozni"cavo. Jedna, pa druga, pa tre'ca. I tu je bio otprilike kraj njenog znanja i ve"stine. Morala je da ponavlja pokrete, a bojala se da ponavljanjem ne izgube od svoje snage i privla"cnosti. I uzalud je nastojala da se seti jos ne"cega "sto bi mogla da izvede i "cime bi zatrpala ponor koji je "ceka na kraju igre. Vreme prolazi, vuk jo"s gleda i "ceka, ali ve'c po"cinje da se pribli"zava, a pred njom su nemilosrdno zatvorena sva dalja znanja klasi"cne igre, i glas u"citeljice postaje sve ti"si, gubi se negde potpuno. Dobro je poslu"zilo njeno znanje, ali sad je i njemu do"sao kraj. Znanje izneverilo, "skola ne ume ni"sta vi"se da joj ka"ze, a valja "ziveti i, da bi se "zivelo, --- igrati.

I Aska je krenula u igru iznad "skola i poznatih pravila, mimo svega sto se u"ci i zna.

Ko zna da li je svet ovaj, otkad postoji, video ono "sto je tog dana videla skromna i bezimena "suma iznad Strmih Livada.

......

Sto "zivota ose'cala je sada u sebi mala Aska, a sve njihove snage upotrebila je da produ"zi jedan jedini, svoj "zivot, koji je bila ve'c pregorela.

Mi i ne znamo koliko snage i kakve sve mogu'cnosti krije u sebi svako "zivo stvorenje. I ne slutimo "sta sve umemo. Budemo i prodjemo, a ne saznamo "sta smo sve mogli biti i u"ciniti. To se otkriva samo u velikim i izuzetnim trenucima kao "sto su ovi u kojima Aska igra igru za svoj ve'c izgubljeni "zivot.