Pregled Prvi Preth Sled Poslednji
Naslov: Biberče
Napomena: U Beču 1870., Vuk Stefanović Karadžić
Bila žena nerotkinja, pa molila Boga da joj da da rodi, makar bilo dete
kao biberovo zrno. Bog joj dade po želji, te rodi muško dete kao biberovo
zrno. Iz početka u radosti nije marila što je tolišno dete rodila, ali
posle dođe joj na žao gledajući drugu decu koja su se s njezinim rodila
gde narastoše na ženidbu i udadbu, a njezino ostalo kao biberovo zrno.
Onda okrene u plač i jauk svaki dan. Jedan put dođe joj u san neko i
kaže da ne plače više, biće njen sin veliki kao jablan. Iza toga sna
ostane vesela, ali ne zadugo, jer malo po tom dođe joj sin i reče da
mora ići kud mu je u snu rečeno; i tako on ode a mati ostane plačući.
Išavši on zadugo dođe u jedan carski dvor pa uđe u bašču, kad tamo
carska kći sedi pod jednim drvetom i plače. On joj nazove pomoz Bog i
zapita je, za što plače, a ona mu odgovori da je to drvo pod kojim
seđaše, rodilo tri zlatne jabuke, da joj je otac zapovedio da čuva, ali
dođe ala ispod zemlje te za tri jutra odnese sve tri jabuke jednu po
jednu, te sad nesme ocu da kaže, a otac sazvao sutra silne goste da im
pokaže šta mu je Bog dao. On joj kaže da ućuti, on će joj sve tri jabuke
od ale doneti, samo da mu da dve svoje sluge da idu s njim. Po tom on
kupi jednu ovcu i zaklavši je sva četiri čerega metne u torbu a ostalo
baci pa ponesavši i jedno uže ode sa slugama iza grada na jezero, i onde
digne jedan kamen pa reče slugama, da ga na užetu spuste dole, pa kad
zadrma uže, da ga vuku gore. Tako ga sluge spuste, kad tamo lepa bašča
i kuća, kad uđe u kuću, a to ala sedi kod vatre i u velikom kazanu nešto
vari. Ala kako ga ugleda, skoči nanj, a on joj brže baci jedan čereg
mesa; dok se ona sagnu i uze meso, on ukrade jednu jabuku; ala opet na
njega nasrne, a on joj baci drugi čereg pa uzme i drugu jabuku, kad ala
onaj čereg proguta, ona opet na njega nasrne, a on joj baci treći pa uzme
i treću jabuku; kad ala četvrtom na njega nasrnu, on joj baci i četvrti
čereg, pa bježi natrag, i tek da se uhvati za uže, a ala ispadne na
polje, a on brže odseče od svoje noge mesa pa joj baci i zadrma za uže,
te ga izvuku gore. Potom preda carskoj kćeri jabuke pa ode. Malo vreme
zatim prođe, a ala počne svaki dan gore izlaziti, te je svaki dan jela
po jednu devojku koju su joj morali iz grada slati redom, tako dođe red
i na carevu kćer, koja je bila isprošena. Otac i mati i sva gospoda
isprate je do jezera, i onde izgrlivši se s njom i izljubivši otac i mati
vrate se kukajući, a ona ostane sama da čeka alu. Čekajući tako stane se
moliti Bogu, da joj pošlje Biberče, koje joj jabuke od ale donelo, da je
sad izbavi. U tom Biberče dođe u grad, a grad sav u crno zavijen. Kad on
zapita što je, i oni mu kažu, on brže na jezero i nađe carevu kćer gde
sedi i plače, pa je zapita, hoće li poći za njega, ako je od ale izbavi.
Ona reče: "Hoću, ali ti me ne možeš izbaviti; jedan je samo koji bi
mogao, ali toga nema." "A koji je taj?" zapita on, a ona odgovori:
"Istina da je mali kao biberovo zrno, al' on bi mene izbavio." Biberče
se nasmeje i reče joj da je Biberče sad veliki momak, i da je došao da
je izbavi. Ona se začudi i kad vidi prsten što mu je dala onda kad joj
je doneo jabuke, osvedoči se da je on baš. Onda joj on kaže da ga malo
pobište, i ako zaspi da ga probudi, kad se jezero zadrma. On legne njoj
na krilo i ona ga počne biskati, te on zaspi, kad u jedan put jezero se
zanjiha, a ona počne plakati, i suza kane njemu na obraz, a on se trgne,
uzme mač i stane da čeka alu. U tom eto ti ale sa devet glava, on je
dočeka i odseče joj jednu glavu, a ala juriš na njega, a on joj odseče i
drugu, i tako svih devet. Po tom zaište od devojke maramu pa povadi svih
jezika devet i veže u maramu, a devojci kaže da nikom ne kazuje ko je je
izbavio, on će već doći kad bude vreme, pa onda ode. Kad i devojka pođe
kući, srete je njen mladoženja i kaže joj: ako ne će kazati da je je on
izbavio, da će je ubiti, pa joj je sve jedno. Ona se razmisli, i
opominjući se šta joj je Biberče kazalo, da će doći kad bude vreme, obeća
da će kazati da je je on izbavio. Mladoženja se vrati te ponese za
svedočanstvo svih devet osečeni glava. Kad ona dođe s njim svome ocu i
materi, nije se moglo znati koga većma grle i ljube, nju ili njega, i
naume, odmah da ih venčaju, ali se ona načini bolesna. Kad prođa
nekoliko dana, eto ti Biberčeta, i kaže da je on izbavio devojku. Sad
car kome će da veruje? devojka ne sme da kaže, onaj preti da će je
ubiti; te car naredi da im sud sudi. Kad iziđu na sud, sud reče: ko ima
svedočanstvo, onoga je devojka. Kad onaj iznese glave a ovaj jezike,
opet sud ne zna, kome će da veruje, jer onaj kaže da nije glave odmah
posekao nego potrčao s devojkom k ocu, a kad ovaj iznese devojačku
maramu, on kaže da je devojka maramu od straha izgubila. Onda car reče,
da u jutru idu oba u crkvu na molitvu, tamo će biti i devojka, pa ko pre
dođe, njegova je. Biberče nije htelo ići, dok ne zazvoni, a onaj se digne
u ponoći, ali čim korači u crkvu, provali se pod njim zemlja i sav se
iseče na noževe. Onda devojka upali sveću i sedne kod jame da čeka
suđenoga. Kad udari zvono, eto ti Biberčeta. Onda car vidi ko je prav, i
venča svoju kćer za Biberče. Po tom Biberče *##* svojoj materi da vidi
da je on veliki.
|
|