Napomena: U Be"cu 1853., Vuk Stefanovi'c Karad"zi'c

U nekakva "coveka bio jedan "coban koji ga je mnogo godina verno i po"steno slu"zio. Jednom idu'ci za ovcama "cuje u "sumi neku pisku, a ne znadija"se "sta je. Na taj glas otide on u "sumu da vidi "sta je. Kad tamo, ali se zapo"zarilo pa u po"zaru zmija pi"sti. Kad "coban to vidi, stane da gleda "sta 'ce zmija raditi, jer se oko nje sa sviju strana bilo zapo"zarilo, i po"zar se Jednako k njoj primicao. Onda zmija povi"ce iz po"zara: ""Cobane, za Boga, izbavi me iz ove vatre!" Onda joj "coban pru"zi svoj "stap preko vatre, a ona po "stapu izadje, pa njemu na ruku, pa po ruci domili do vrata i savije mu se oko vrata. Kad "coban to vidi, nadje se u "cudu, pa re"ce zmiji: ""Sta je to u zao "cas! ja tebe izbavih a sebe pogubih." Zmija mu odgovori: "Ne boj se ni"sta, nego me nosi ku'ci mome ocu. Moj je otac zmijinji car." Onda joj se "coban sta"ce moliti i izgovarati da ne mo"ze ostaviti svojih ovaca, a zmija mu re"ce: "Ne brini se ni malo za ovce; ovcama ne 'ce bita ni"sta; samo hajde "sto br"ze." Onda "coban podje sa zmijom kroz "sumu i najposle dodje na jednu kapiju koja je bila od samih zmija. Kad dodju tu, zmija na vratu "cobanovu zvizne, a zmije se sve odmah raspletu. Onda zmija re"ce "cobanu: "Kad dodjemo u dvor k mome ocu, on 'ce tebi davati "stagod zai"ste"s: srebra, zlata i kamenja dragoga, ali ti ne uzimaj ni"sta, nego i"sti nemu"sti jezik. On 'ce se dugo zatezati, ali 'ce ti najposle opet dati." U tome podju u dvor k ocu, i otac pla"cu'ci zapita zmiju: "\Za Boga, sinko! gde si?" A ona mu ka"ze sve po redu kako je bio opkolio po"zar i kako je "coban izbavio. Onda car zmijinji re"ce "cobanu: ""Sta 'ce"s da ti dam za to "sto si mi sina izbavio?" "Coban odgovori: "Ni"sta drugo ne 'cu, nego da mi da"s nemu"sti jezik." A car re"ce: "Nije to za tebe, jer da ti to dam, pa da kome ka"ze"s, ti bi odmah umro, nego i"sti drugo "stagod ho'ce"s da'cu ti." Na to mu "coban odgovori: "Ako 'ce"s mi "sto dati, daj mi nemu"sti jezik, ako li mi to ne da"s, a ti s Bogom ostaj! meni drugo ne treba ni"sta." Pa podje da ide. Onda ga car vrati natrag govore'ci mu: "\Stani! hodi ovamo, kad ba"s to ho'ce"s:. Zini." "Coban zine, a zmijinji mu car pljune u usta, pa mu re"ce: "\Sada ti pljuni meni u usta." "Coban mu pljune u usta, a zmijinji car opet "cobaninu. I tako tri puta pljunu jedan drugome u usta, pa mu onda zmijinji car re"ce: "\Sad ima"s nemu"sti jezik. Idi s Bogom, ali za glavu svoju nikom ne kazuj, jer ako ka"ze"s kome god, odmah 'ce"s umreti." "Coban podje kroz "sumu, i idu'ci "cuja"se i razumeva"se sve "sto govore tice i trave i sve "sto je na svetu. Kad dodje k ovcama i nadje ih sve na broju i na miru, le"ze malo da se odmori. Tek "sto legne, ali dolete dva gavrana te padnu na jedno drvo i po"cnu se razgovarati svojim jezikom govore'ci: "Kad bi znao ovaj "coban, ovde gde le"zi ono crno "silje"ze ima u zemlji pun podrum srebra i zlata." "Coban kad "cuje to, otide svome gospodaru te mu ka"ze, a gospodar dotera kola pa otkopaju vrata od podruma i krenu blago ku'ci. Ovaj je gospodar bio po"sten "covek pa sve blago dade "cobanu govore'ci mu: "Evo sinko, ovo je sve tvoje blago, to je tebi Bog dao. Nego ti na"cini sebi ku'cu pa se "zeni, te "zivi s otim blagom." "Coban uzme blago, na"cini ku'cu, i o"zeniv"si se stane "ziveti, "i malo po malo izidje on najbogatiji "covek ne samo u onome selu nego u svoj okolini nije ga bilo. Imao je svoga ov"cara, govedara, konju"sara, svinjara, mnogu imovinu i veliko bogatstvo. Jednom licem na Bo"zi'c re"ce on svojoj "zeni: "\Spremi vina i rakije i svega "sto treba, pa 'cemo sutra i'ci na sala"s da nosimo pastirima neka se i oni provesele." "Zena ga poslu"sa i uradi sve kako je zapovedio. Kad sutradan otidu na sala"s, onda gazda u ve"ce ka"ze svima pastirima: "\Sad svi skupite se, pa jedite i pijte i veselite se, a ja 'cu biti kod stoke svu no'c." I tako gazda ostade i ostane kod stoke. Kad je bilo oko pono'ci, ali kurjaci zaurlaju, a psi zalaju: kurjaci govore svojim jezikom: "Mo"zemo li do'ci da u"cinimo "stetu, pa 'ce biti mesa i vama?" A psi odgovaraju svojim jezikom: "Dodjite da bismo se i mi najeli!" Ali medju psima bija"se jedan matori pas koji samo jo"s dva zuba imadija"se u glavi. Onaj matori pas stane govoriti kurjacima: "Tamo njima to i to! Dok su jo"s ova dva zuba meni u glavi, ne 'cete vi u"ciniti "stete mome gospodaru." A to gazda sve slu"sa i razume "sto oni govore. Kad ujutru svane, onda gazda zapovedi da sve pse potuku samo onoga matoroga psa da ostave. Sluge stanu govoriti: "\Za Boga, gospodaru, "steta je!" A gazda im odgovori: ""Sto rekoh to da u"cinite." Pa se opravi sa "zenom ku'ci, i podju na konjma: pod njime bija"se konj, a pod "zenom kobila. Idu'ci tako "covek izmakne napred, a "zena zaostane. Onda konj pod "covekom zar"ze: konj veli kobili: "Hajde br"ze! "sto si ostala!" A kobila odgovara: "E, lasno je tebi: ti nosi"s jednoga gospodara, a ja troje: nosim gazdaricu, i u njoj dete, pa u sebi "zdrebe." Na to se "covek obazre i nasmeje, a "zena to opazi, pa br"ze obode kobilu i stigne "coveka pa ga zapita za "sto se nasmeja. On joj odgovori: "Ni za "sto, samo onako." Ali "zeni ne bude to dosta nego saleti mu"za da joj ka"ze za "sto se nasmejao. On se stane braniti: "Prodji me se, "zeno, Bog s tobom! "sto ti je? ne znam ni sam." Ali "sto se on vi"se branja"se, ona sve vi"se navaljiva"se nanj da joj ka"ze za "sto se nasmejao. Najposle joj "covek re"ce: "Ako ti ka"zem, ja 'cu odmah umreti." Ona opet ni za to ne mare'ci jednako navali govore'ci da druk"cije ne mo"ze biti nego da joj ka"ze. U tom dodju ku'ci. Odsednuv"si s konja, "covek odmah naru"ci mrtva"cki sanduk i kad bude gotov, metne ga pred ku'cu pa ka"ze "zeni: "Evo sad 'cu le'ci u sanduk pa da ti ka"zem za "sto sam se nasmejao; ali kako ti ka"zem, odmah 'cu umreti." I tako legne u sanduk, pa jo"s jedan put obazre se oko sebe, kad ali onaj matori pas do"sao od stoke i seo mu "celo glave pa pla"ce. "Covek opaziv"si to re"ce "zeni: "Donesi jedan komad hleba te podaj tome psu." "Zena donese komad hleba i baci pred psa, ali pas ne 'ce ni da gledi, a petao dodje i stane kljuvati u komad; onda pas re"ce petlu: "Nesre'co nesita! tebi je do jela, a vidi"s gde gazda ho'ce da umre!" A petao mu odgovori: "Pa nek umre kad je lud. U mene ima sto "zena, pa ih svabim sve na jedno zrno proje kad gde nadjem, a kad one dodju, ja ga pro"zderem; ako li se koja stade srditi, ja je odmah kljunom; a on nije vredan jednu da umiri." Kad to "covek "cuje, on ustane iz sanduka, pa uzme batinu i dozove "zenu u sobu: "Hodi "zeno da ti ka"zem." Pa sve batinom po njoj: "Eto to je, "zeno! Eto to je, "zeno!" I tako se "zena smiri i nikad ga vi"se ne zapita da joj ka"ze za "sto se smejao.