Napomena: U Be"cu 1853., Vuk Stefanovi'c Karad"zi'c

Bio jedan car pa imao tri sina i pred dvorom zlatnu jabuku koja za jednu no'c i ucveta i uzre i neko je obere, a nikako se nije moglo doznati ko. Jednom stane se car razgovarati sa svojim sinovima: "Kud se to deva rod s na"se jabuke!" Na to 'ce re'ci najstariji sin: "Ja 'cu no'cas "cuvati jabuku, da vidim ko je to bere." I kad se smrkne, on otide pod jabuku pa legne pod njom da je "cuva, ali kad jabuke ve'c po"cnu zreti, on zaspi, pa kad se u zoru probudi, a to jabuka obrana. Onda on otide k ocu i ka"ze mu sve po istini. Tada se ponudi drugi sin da "cuva jabuku, ali i on prodje kao i onaj: zaspi pod jabukom, pa kad se u zoru probudi, a to jabuka obrana. Sad dodje red na najmladjega sina da i on "cuva jabuku; on se opravi, dodje pod jabuku i namesti krevet pod njom, pa legne spavati. Kad bude ispred pono'ci, on se probudi pa pogleda na jabuku, a jabuka ve'c po"cela zreti, sav se dvor sjaje od nje. U taj "cas doleti devet zlatnih paunica, osam padnu na jabuku a deveta njemu u krevet, kako padne na krevet, stvori se devojka da je nije bilo lep"se u svemu carstvu. Tako su se njih dvoje grlili i ljubili do posle pono'ci. Pa onda devojka ustane, i zahvali mu na jabukama, a on je stane moliti da mu ostavi barem jednu; a ona mu ostavi dve: jednu njemu a drugu da odnese svome ocu. Devojka se po tom opet pretvori u paunicu i odleti sa ostalima. Kad u jutru dan osvane, ustane carev sin pa odnese ocu one obadve jabuke. Ocu bude to vrlo milo, i pohvali najmladjega sina. Kad bude opet u ve"ce, najmladji carev sin opet se namesti kao i pre da "cuva jabuku, i sa"cuva je opet onako, i sutradan opet donese ocu dve zlatne jabuke. Po"sto je tako nekoliko no'ci jednako radio, onda mu bra'ca po"cnu zlobiti, "sto oni nisu mogli jabuke sa"cuvati, a on je svaku no'c sa"cuva U tome se jo"s nadje nekaka prokleta babetina koja im se obe'ca da 'ce uhvatiti i doznati kako on jabuku sa"cuva. Kad bude u ve"ce, ta se baba prikrade pod jabuku, pa se podvu"ce pod krevet i onde se pritaji. Posle dodje i najmladji carev sin, te legne kao i pre. Kad bude oko pono'ci, ali eto ti devet paunica, osam padnu na jabuku, a deveta njemu u krevet pa se pretvori u devojku. Onda baba polagano uzme devoj"cinu pletenicu, koja je visila niz krevet, pa je ose"ce, a devojka odmah djipi s kreveta, stvori se paunica pa poleti, a ostale paunice s jabuke za njom, i tako ih nestane. Onda djipi i carev sin pa povi"ce: ""Sta je to?" Kad tamo, ali baba pod krevetom, on zgrabi babu pa je izvu"ce ispod kreveta i sutradan zapovedi te je rastrgnu konjma na repovima. Paunice vi"se ne dodju na jabuku, i za to je carev sin jednako tu"zio i plakao. Najposle naumi da ide u svet da tra"zi svoju paunicu, i da se ne vra'ca ku'ci dok je ne nadje; pa onda otide k ocu i ka"ze mu "sto je naumio. Otac ga stane odvra'cati i govoriti mu da se mahne toga, nego 'ce mu on na'ci drugu devojku koju god ho'ce u svome carstvu. Ali je to sve bilo zaludu, on se spremi i jo"s s jednim slugom podje u svet da tra"zi svoju paunicu. Idu'ci tako zadugo po svetu, dodje jedan put na jedno jezero, i onde nadje jedne velike i bogate dvore, i u njima jednu babu, caricu, i jednu devojku babinu k'cer, pa zapita babu: "\Za Boga, bako! eda li ti "sto zna"s za devet zlatnih paunica?" A baba mu stane kazivati: "E moj sinko, znanja za njih: one dolaze svako podne ovde na ovo jezero, te se kupaju; nego se ti prodji paunica, ve'c evo ti moja k'ci, krasna devojka i toliko blago, sve 'ce tebi ostati." Ali on jedva "cekaju'ci da vidi paunice nije hteo ni slu"sati "sto baba govori za svoju k'cer. Kad bude u jutru, carev sin ustane i opravi se na jezero da "ceka paunice, a baba potkupi slugu njegova i da mu jedan me"s"ci'c, kojim se vatra piri, pa mu re"ce: "Vidi"s ovaj me"s"ci'c; kad izidjete na jezero, a ti mu kri"som samo malo duni za vrat, pa 'ce zaspati te se ne 'ce mo'ci s paunicama razgovarati." Nesretni sluga tako i u"cini: kad izidju na jezero, on nadje zgodu pa svome gospodaru dune za vrat iz onoga me"s"ci'ca, a on siromah odmah zaspi kao mrtav. Tek "sto on zaspi, ali eto ti devet paunica, kako dodju, osam padnu na jezero, a deveta njemu na konja, pa ga stane grliti i buditi: "Ustaj hrano! ustaj srce! ustaj du"so!" A on ni"sta ne zna kao da je mrtav. Paunice po"sto se okupaju, odlete sve zajedno. Onda se on odmah probudi pa zapita slugu: ""Sta je? jesu li dolazile?" A sluga odgovori da su dolazile i kako su osam pale u jezero, a deveta njemu na konja, i kako ga je grlila i budila. Carev sin siromah "cuju'ci to, da se ubije. Kad bude drugi dan u jutru, on se opet opravi sa slugom, sedne na konja, pa sve pored jezera "se'ce. Sluga opet nadje zgodu te mu dune za vrat iz me"s"ci'ca, a on odmah zaspi kao mrtav. Tek "sto on zaspi, ali eto ti devet paunica: osam padnu u jezero, a deveta njemu na konja pa ga stane grliti i buditi: "Ustaj hrano! ustaj srce! ustaj du"so!" Ali ni"sta ne poma"ze: on spava kao mrtav. Onda ona re"ce sluzi: "Ka"zi gospodaru svome: jo"s sutra mo"ze nas ovde do"cekati, pa nas vi"se nikad ovde ne 'ce videti." I tako opet odlete. Tek "sto one odlete, probudi se carev sin pa pita slugu: "Jesu li dolazile?" A sluga mu odgovori: "Jesu i poru"cile su ti da ih jo"s i sutra mo"ze"s ovde do"cekati, pa vi"se nikad ovde ne 'ce do'ci." Ovi siromah kad to "cuje ne zna "sta 'ce od sebe da radi: sve "cupa kosu s glave od muke i "zalosti. Kad tre'ci dan osvane, on se opet opravi na jezero, usedne na konja, pa sve pokraj jezera, ali nije hteo "setati, nego sve stane tr"cati da ne bi zaspao. Ali opet sluga nekako nadje zgodu te mu dune iz me"s"ci'ca za vrat, a on odmah padne po konju i zaspi. Tek "sto on zaspi, ali eto ti devet paunica, kako dodju, osam padnu u jezero a deveta njemu na konja, pa ga stane buditi i grliti: "Ustaj hrano! ustaj srce! ustaj du"so!" Ali ni"sta ne poma"ze: on spava kao mrtav. Onda re"ce paunica sluzi: "Kad ti ustane gospodar, ka"zi mu neka smakne gornji klin na dolji, pa 'ce me onda na'ci." S otim odlete sve paunice. Kako one odlete, a carev se sin probudi, pa zapita slugu: "Jesu li dolazile?" A sluga odgovori: "Dolazile su, i ona "sto je bila pala tebi na konja, rekla mi je da ti ka"zem da smakne"s goran klin na donji, pa 'ce"s je onda na'ci." Kako on to "cuje, istrgne sablju te ose"ce sluzi glavu. Posle toga po"cne sam putovati po svetu, i tako putuju'ci za dugo, dodje u jednu planinu, i onde zano'ci u jednoga pustinika, pa ga zapita ne bi li mu znao kazati "sto za devet zlatnih paunica. Pustinik mu odgovori: "E moj sinko! sre'can si, sam te je Bog uputio kuda treba. Odavde nema do njih vi"se od po dana hoda. Samo valja upravo da ide"s, pa 'ce"s na'ci jedne velike vratnice, kad prodje"s one vratnice, dr"zi desno, pa 'ce"s do'ci upravo u njihov grad, onde su njihovi dvori." Kad ujutru svane, carev sin ustane, opravi se, i zahvali pustiniku, pa podje kako mu je kazao. I tako putuju'ci naidje na velike vratnice, i pro"sav"si ih, odmah uzme desno, i tako oko podne ugleda grad gde se beli, i vrlo se obraduje. Kad udje u grad, napita i dvor zlatnih paunica. Kad dodje na vrata, ovde ga zaustavi stra"za i zapita ko je i od kuda je, pa po"sto se on ka"ze, otidu te jave carici, a ona kako "cuje, kao bez du"se dotr"ci pred njega onako kao devojka, pa uzev"si se s njim po ruke uvede ga u dvore. Tu bude velika radost, i posle nekoliko dana ven"caju se njih dvoje, i on ostane "ziveti onde kod nje. Posle nekoga vremena podje carica u "setnju, a carev sin ostane u dvoru; carica mu na polasku da klju"ceve od dvanaest podruma, pa mu re"ce: "U sve podrume mo"ze"s i'ci, ali u dvanaesti ne idi ni po "sto, niti ga otvaraj, ne "sali se glavom!" S otim ona otide. Carev sin ostav"si sam u dvoru, stane misliti u sebi: ""Sta bi to bilo u dvanaestom podrumu!" Pa onda stane otvarati podrume sve redom. Kad dodje na dvanaesti, nije iznajpre hteo otvorati ga, ali ga opet stane kopati: "sta bi to bilo u tome podrumu! pa najposle otvori i dvanaesti podrum, kad tamo, ali nasred podruma jedno veliko bure sa gvozdenim obru"cima odvranjeno pa iz njega izidje glas: "\Za Boga brate! molim te! umreh od "zedji; daj mi "ca"su vode." Carev sin uzme "ca"su vode pa uspe u bure, ali kako je on uspe, odmah pukne jedan obru"c na buretu. Za tim opet izadje glas iz bureta: "\Za Boga, brate! umreh od "zedji; daj mi jo"s jednu "ca"su vode." Carev sin opet uspe "ca"su vode, a na buretu pukne jo"s jedan obru"c. Po tre'ci put izidje glas iz bureta: "\Za Boga, brate! umreh od "zedji; daj mi jo"s jednu "ca"su vode." Carev sin uspe jo"s jednu "ca"su vode, pukne obru"c i tre'ci; onda se bure raspadne, a zmaj izleti iz njega, pa na putu uhvati caricu i odnese je. Posle dodju slu"skinje i ka"zu carevome sinu "sta je i kako je, a on siromah od "zalosti nije znao "sta 'ce raditi; najposle naumi opet da ide u svet da je tra"zi. I tako putuju'ci po svetu za dugo, dodje na jednu vodu, pa idu'ci pokraj one vode opazi u jednoj lokvi malu ribicu gde se pra'caka. Ribica kad vidi carevoga sina, stane mu se moliti: "Po Bogu da si mi brat! baci me u vodu; ja 'cu tebi jedared vrlo trebovati, samo uzmi od mene jednu ljusku, pa kad ti zatrebam, samo je pro"siri malo." Carev sin digne ribicu, uzme od nje jednu ljusku, pa ribicu baci u vodu a ljusku zavije u maramu. Posle nekoga vremena idu'ci tako po svetu nadje lisicu gde se uhvatila u gvo"zdja. Kad ga lisica opazi, re"ce mu: "Po Bogu da si mi brat! pusti me iz ovih gvo"zdja, ja 'cu ti kadgod trebati, samo uzmi od mene jednu dlaku, pa kad ti zatrebam, samo je malo protri." On uzme od nje jednu dlaku pa je pusti.