Napomena: U Be"cu 1853., Vuk Stefanovi'c Karad"zi'c

Bio jedan "covek pa imao jedinca sina. Ovaj sin re"ce jedan put ocu: "Babo, "sta 'cemo raditi? Ja ovako ne mogu "ziveti; nego idem u svet da u"cim kakav zanat. Vidi"s kako je danas: koji zna najmanje zanata, taj svaki bolje "zivi od svakoga te"zaka." Otac ga je dugo odvra'cao govore'ci mu da i u zanatu ima brige i truda, i kako bi ostavio oca sama! Ali kad se sin nikako ne dadne odvratiti, najposle mu dopusti otac da ide da u"ci zanat. Onda se on digne u svet da tra"zi zanata. Putuju'ci tako udari na jednu vodu, i idu'ci pokraj te vode srete se s jednim "covekom u zelenim haljinama, pa ga "covek zapita kuda ide, a on mu odgovori: "Idem u svet da tra"zim majstora kakvog da u"cim zanat." Onda mu re"ce onaj "covek u zelenim haljinama: "Ja sam majstor, hodi k meni pa u"ci zanat kad ti tako srce i"ste." Dete jedva do"ceka i podje s njim. Idu'ci oni tako pokraj one vode, na jedan put majstor sko"ci u vodu i stane plivati govore'ci detetu: "Hajde za mnom ska"ci u vodu, i u"ci plivati." Dete se stane odgovarati da ne sme, jer ga je strah da se ne utopi; a majstor mu odgovori: "Ne boj se ni"sta, nego ska"ci." Dete sko"ci u vodu i stane plivati s majstorom uporedi. Kad su bili nasred vode, uzme majstor dete za vrat pa s njim u vodu na dno. To je bio djavo. On odvede dete u svoje dvore i preda ga jednoj staroj babi da ga u"ci, pa se opet vrati na ovaj svet. Po"sto se on vrati i baba ostane sama s detetom, onda mu stane govoriti: "Moj sinko, ti misli"s da je ovaj "covek kakav majstor kao "sto su majstori na onom svetu. Nije on onaki majstor, nego je djavo. I mene je tako prevario i dovukao amo s onoga sveta, a i ja sam kr"stena du"sa. Nego poslu"saj me "sto 'cu ti kazati. Ja 'cu tebe u"citi svemu njegovu zanatu, i on kadgod dodje, pita'ce te jesi li "sto nau"cio, a ti mu svagda ka"zi da nisi ni"sta, ako si rad da ga se kurtali"se"s i da se opet vrati"s na onaj svet." Posle nekoga vremena dodje djavo i zapita dete: ""Sta si nau"cio?" A ono odgovori: "Nisam jo"s ni"sta." I tako prodju tri godine dana, i kad bi god majstor zapitao dete "sta je nau"cilo, ono bi mu svagda odgovorilo da nije ni"sta. Najposle ga zapita djavo jo"s jednom: "Jesi li "stogod nau"cio?" A dete mu odgovori: "Nisam ni"sta, nego sam zaboravio i ono "sto sam pre znao." Onda se djavo rasrdi pa mu re"ce: "Kad ti do sad nisi ni"sta nau"cio, ne'ce"s nikad ni"sta ni nau"citi, nego idi bez traga kud te o"ci vode i noge nose." Dete koje je ve'c dobro djavolski zanat izu"cilo bilo, odmah sko"ci na vodu i stane plivati ka kraju i isplivav"si izidje na breg i otide kopu svome. Otac kako ga ugleda, daleko istr"ci predanj govore'ci: "Gde si, sine, za Boga!" A sin mu odgovori: "U"cio sam zanat." Iza toga prodje neko vreme i dodje va"sar u obli"znjemu jednome selu. Tada re"ce sin ocu: "Babo! hajdemo na va"sar." Otac mu odgovori: "A s "cim 'cemo, sinko, kad nemamo nigde ni"sta?"

"Ti za to nema"s brige," odgovori mu sin, i podju na va"sar. Idu'ci tako putem sin re"ce ocu: "Kad budemo blizu va"sara, ja 'cu se stvoriti lep konj, "sto ga ne 'ce biti u celom va"saru. Sav va"sar "cudi'ce mu se. A moj 'ce majstor do'ci da kupi konja, i "stogod zaceni"s on 'ce dati. Ali se nemoj "saliti da mu da"s ular, nego kad novce primi"s, odmah mi ular skini s glave pa udri njime o zemlju." Kad dodju blizu va"sara dete se pretvori u konja "sto ga nigde nema. Starac povede konja po va"saru, a sav se va"sar sle"ze oko njega, pa se svi stado"se zgledati, jer niko ne sme ni da zapita po "sto je. Kad ali eto ti majstora: stvorio se Tur"cin pa zavio "calmu oko glave a spustio haljine do zemlje. Kako dodje a on re"ce: "Ja 'cu toga konja kupiti. Govori star"ce po "sto je." "Sto je god starac zaiskao, Tur"cin mu odmah izvadi gotove novce bez re"ci. Starac kad primi novce, skine s konja ular, pa njime o zemlju. U taj mah nestane i konja i kupca. Starac do"sav"si ku'ci s novcima, zate"ce i sina kod ku'ce. Kad posle nekog vremena dodje drugi va"sar, onda sin opet re"ce ocu: "Hajdemo, babo, na va"sar." Otac mu ve'c nije hteo ni"sta govoriti, nego odmah podje s njim. Kad su bili blizu va"sara, sin re"ce ocu: "Ja 'cu se sad stvoriti jedna trgovina: "satra puna robe, "sto je na va"saru ne 'ce biti lep"se i bogatije. Ni nju ne 'ce mo'ci niko kupiti, a majstor 'ce moj do'ci, i plati'ce "stogod zaceni"s. Ali ne "sali se ne daji mu klju"ceve u ruke, nego kad novce primi"s, udri klju"cevima o zemlju." Tako i bude: kad se on stvori lepa trgovina, sav se va"sar stane diviti. Ali eto ti majstora, opet se stvorio Tur"cin kao i pre, pa pita starca: "Po "sto?" Koliko je god starac zacenio, toliko je Tur"cin odmah platio, a starac kad primi novce, udari klju"cevima o zemlju. U taj "cas nestane i trgovine i kupca, nego od trgovine stvori se golub, a od Tur"cina stvori se kobac, pa poteraj goluba! Dok su se oni tako vijali ovamo onamo, careva k'ci bila izi"sla pred dvor pa ih gledala, a golub u jedan put strelimke devojci na ruku, pa joj se pretvori prsten na rupi. Onda kobac padne na zemlju pa se stvori "covek, te otide k caru i ponudi mu se da ga primi u slu"zbu: slu"zi'ce ga tri godine dana, a ni"sta na svetu ne i"ste, ni hrane ni pi'ca ni odela, samo da mu car da onaj prsten s devoj"cine ruke. Car ga primi i obe'ca se da 'ce mu dati. Tako je onaj slu"zio a devojka prsten nosila, i vrlo joj je bio mio, jer je danju bio prsten a no'cu lep momak, pak joj govorio: "Kad dodje vreme da me uzmu od tebe, ne daj me nikome u ruke, nego udri mnome o zemlju." Kad se navr"se tri godine dana, dodje car ka k'ceri svojoj, pak je stane moliti da mu da prsten. Onda ona kao srdito baci prsten na zemlju; prsten prsne, a od njega se prospe sitna proja, i jedno zrno otkotrlja se pod carevu "cizmu; a sluga se u jedan put stvori vrabac, pa na vrat na nos stane proju zobati, i kad sva zrna pozoblje, podje da i ono poslednje ispod careve "cizme kljune, ali od zrna u jedan put postane ma"cak pa vrapca za vrat.