Napomena: U Be"cu 1853., Vuk Stefanovi'c Karad"zi'c

Bio jedan car pa imao tri sina. Jednom najstariji sin podje u lov, pa kako izidje iza grada, sko"ci zec iza grma a on za njim, te ovamo te onamo dok ute"ce zec u jednu rekavicu, a carev sin za njim, kad tamo, a to ne bio zec, nego a"zdaja, pa do"ceka careva sina te ga pro"zdere. Kad posle toga prodje nekoliko dana a carev sin ne dolazi ku'ci, stanu se "cuditi "sta bi to bilo da ga nema. Onda podje srednji sin u lov, pa kako izidje iza grada, a zec sko"ci iza grma a carev sin za njim, te ovamo te onamo dok ute"ce zec u onu rekavicu, a carev sin za njim, kad tamo, a to ne bio zec nego a"zdaja, pa ga do"ceka te pro"zdere. Kad posle toga prodje nekoliko dana a carevi sinovi ne dolaze natrag nijedan, zabrine se sav dvor. Onda i tre'ci sin podje u lov, ne bi li i bra'cu na"sao. Kako izidje iza grada, opet sko"ci zec iza grma a carev sin za njim, te ovamo te onamo dok ute"ce zec u onu rekavicu. A carev Sin ne htedne i'ci za njim, nego podje da tra"zi drugoga lova govore'ci u sebi: "Kad se vratim, na'ci 'cu ja tebe." Po tom hodaju'ci dugo po planini, ne nadje ni"sta, pa se onda vrati u onu rekavicu, kad tamo, ali u rekavici jedna baba. Carev sin joj nazove Boga: "Pomozi Bog, bako!" A baba mu prihvati: "Bog ti pomogao, sinko!" Onda je zapita carev sin: "Gde je, bako, moj zec?" A ona mu odgovori: "Moj sinko, nije ono zec, nego je ono a"zdaja. Toliki svet pomori i zatomi." "Cuju'ci to carev sin, malo se zabrine, pa re"ce babi: ""Sta 'cemo sad? tu su valja da i moja dva brata propala." Baba mu odgovori: "Jesu bogme ali nije fajde, nego sinko idi ku'ci, dok nisi i ti za njima." Onda joj on re"ce: "Bako, zna"s li "sta je? Ja znam da si i ti rada da se oprosti"s te napasti." A baba mu se ute"ce u re"c: "O moj sinko, kako ne bih! I mene je tako uhvatila, ali sad se nema kud." Onda on nastavi: "\Slu"saj dobro "sto 'cu ti kazati. Kad dodje a"zdaja, pitaj je kuda ide i gde je njezina snaga, pa sve ljubi ono mesto gde ti ka"ze da joj je snaga, kao od miline, dokle je isku"sa"s, pa 'ce"s mi posle kazati kad dodjem." Posle carev sin otide u dvor, a baba ostane u rekavici. Kad dodje a"zdaja, stane je baba pitati: "Ta gde si za Boga? Kuda tako daleko ide"s? Nikad ne 'ce"s da mi ka"ze"s kuda ide"s." A a"zdaja joj odgovori: "E moja bako, daleko ja idem." Onda joj se baba stane umiljavati: "A za "sto tako daleko ide"s? Ka"zi mi gde je tvoja snaga. Ja da znam gde je tvoja snaga, ja ne znam "sta bih radila od miline, sve bih ono mesto ljubila." Na to se a"zdaja nasmeje, pa joj re"ce: "Onde je moja snaga u onom ognji"stu." Onda baba pritisne grliti i ljubiti ognji"ste, a a"zdaja kad to vidi, udari u smeh da joj re"ce: "Luda "zeno! nije tu moja snaga. Moja je snaga u onom drvetu pred ku'com." Onda baba opet pritisne grliti i ljubiti drvo, a a"zdaja opet u smeh pa joj re"ce: "Prodji se luda "zeno, nije tu moja snaga." Onda baba zapita: "Da gde je?" A a"zdaja stane kazivati: "Moja je snaga daleko, ne mo"ze"s ti tamo oti'ci. "Cak u drugome carstvu kod careva grada ima jedno jezero, u onom jezeru ima jedna a"zdaja, a u a"zdaji vepar, a u vepru zec, a u zecu golub, a u golubu vrabac, u onome je vrapcu moja snaga." Baba kad to "cuje, re"ce a"zdaji: "To je bogme daleko, to ja ne mogu ljubiti." Sutradan kad a"zdaja otide iz rekavice, carev sin dodje k babi, pa mu baba ka"ze sve "sto je "cula od a"zdaje. Onda on otide ku'ci, pa se preru"si: obu"ce pastirske haljine i uzme pastirski "stap u ruke, te se na"cini pastir pa podje u svet. Idu'ci tako od sela do sela i od grada do grada najposle dodje u drugo carstvo i u carev grad, pod kojim je u jezeru bila a"zdaja. Do"sav"si u onaj grad stane raspitivati kome treba pastir. Gradjani mu ka"zu da treba caru. Onda on upravo k caru. Po"sto ga prijave, pusti ga car preda se, pa ga zapita: "Ho'ce"s li "cuvati ovce?" A on odgovori: "Ho'cu, svetla kruno!" Onda ga car primi i stane ga svetovati i u"citi: "Ima ovde jedno jezero, i dokraj jezera vrlo lepa pa"sa, pa kako izjavi"s ovce, one odmah idu onamo te se razvale oko jezera, ali koji god "coban tamo otide, onaj se vi"se ne vra'ca natrag za to, sinko, ka"zem ti, ne daj ovcama na volju kud one ho'ce nego dr"zi kuda ti ho'ce"s." Carev sin zahvali caru, pa se opravi i izjavi ovce, i uzme sa sobom jo"s dva hrta "sto mogu zeca u polju sti'ci, i jednoga sokola "sto mo"ze svaku ticu uhvatiti, i ponese gajde. Kako on izjavi ovce, odmah ih pusti k jezeru, a ovce kako dodju na jezero, odmah se razvale oko jezera, a carev sin metne sokola na jednu kladu a hrte i gajde pod kladu, pa zasu"ce ga'ce i rukave te zagazi u jezero pa stane vikati: "O a"zdajo, o a"zdajo! ta izidji mi danas na mejdan da se ogledamo, ako "zena nisi." A"zdaja se odzove: "\Sad 'cu, carev sine, sad." Malo "cas, eto ti a"zdaje, velika je, stra"sna je, gadna je! Kako a"zdaja izidje, uhvati se s njim popojaske, pa se ponesi letni dan do podne. A kad podne prigreje, onda re"ce a"zdaja: "Ta pusti me, carev sine, da zamo"cim svoju pustu glavu u jezero, pa da te bacim u nebeske visine." A carev joj sin odgovori: "Bre a"zdajo, ne kopaj trica; da je meni careva devojka da me poljubi u "celo, jo"s bih te vi"se bacio." A"zdaja se na to odmah otpusti od njega i otide u jezero. Kad bude pred ve"ce, on se lepo umije i opravi, sokola mete na rame a hrte uza se i gajde pod pazuho pa krene ovce i podje u grad sviraju'ci gajde. Kad dodje u grad, sav se grad slegne kao na "cudo gde on dodje a pre nijedan "coban nije mogao do'ci s onoga jezera. Sutradan carev sin opravi se opet, i podje s ovcama upravo k jezeru. A car po"slje za njim dva konjanika da idu kradom da vide "sta on radi, te se oni popnu na jednu visoku planinu otkuda 'ce dobro videti. A "coban kako dodje, metne hrte i gajde pod kladu onu, a sokola na nju, pa zasu"ce ga'ce i rukave te zagazi u jezero pa povi"ce: "O a"zdajo, o a"zdajo! izidji mi ka mejdan da se jo"s ogledamo, ako "zena nisi." A"zdaja mu se odzove: "\Sad 'cu, carev sine, sad." Malo "cas, eto ti a"zdaje, velika je, stra"sna je, gadna je! pa se uhvate popojaske te se ponesi letni dan do podne. A kad podne prigreje, onda re"ce a"zdaja: "Ta pusti me, carev sine, da zamo"cim svoju pustu glavu u jezero, pa da te bacim u nebeske visine." A carev joj sin odgovori: "Bre a"zdajo, ne kopaj trica; da je meni careva devojka da me poljubi u "celo, jo"s bih te vi"se bacio." A"zdaja se na to odmah otpusti od njega i otide u jezero. Kad bude pred no'c, carev sin: krene ovce kao i pre, pa ku'ci sviraju'ci u gajde. Kad udje u grad, sav se grad uskoleba i stane se "cuditi gde "coban dolazi ku'ci svako ve"ce, "sto pre nijedan nije mogao. Ona dva konjanika jo"s su pre od carevoga sina bila do"sla u dvor i pripovedila caru sve po redu "sta su "culi i videli. Sad kad car vide "cobana gde se vrati ku'ci, odmah dozove k sebi svoju k'cer i ka"ze joj sve "sta je i kako je, "nego" veli "\sutra da ide"s s "cobaninom na jezero, da ga poljubi"s u "celo." Ona kad to "cuje, brizne plakati i stane se moliti ocu: "Nigde nikoga nema"s do mene jedinu pa i za mene ne mari"s da poginem." Tada je otac uzme sloboditi i hrabriti: "Ne boj se, k'ceri moja, vidi"s, mi promenismo tolike "cobane, pa koji god izidje na jezero, ni jedan se ne vrati, a on evo dva dana kako se s a"zdajom bori, pa mu ni"sta ne naudi. Ja se uzdam u Boga da on mo"ze tu a"zdaju svladati, samo idi sutra s njime, eda bi nas oprostio te napasti "sto toliki svet pomori." Kad ujutru beo dan osvanu, dan osvanu i sunce ogranu, usta "coban, usta i devojka, pa se sta"se opremati na jezero. "Cobanin je veseo, veseliji nego igda, a devojka careva tu"zna, suze proliva, pa je "coban te"si: "Gospodjo seko, ja te molim nemoj plakati, samo u"cini "sto re"cem, kad bude vreme, ti pritr"ci i mene poljubi pa se ne boj." Kad podjo"se i kreto"se ovce, "coban putem jednako veseo, svira u gajde veselo, a devojka ide pokraj njega pa jednako pla"ce, a on ka"sto pusti dulac pa se okrene njojzi: "Ne pla"ci zlato, ne boj se ni"sta." Kad dodju na jezero, ovce se odmah razvale oko jezera, a carev sin metne sokola na kladu a hrte i gajde poda nju, pa zasu"ce ga'ce i rukave pa zagazi u vodu i povi"ce: "O a"zdajo, o a"zdajo! izidji mi na mejdan da se jo"s ogledamo, ako "zena nisi." A"zdaja se odzove: "\Sad 'cu, carev sine, sad." Malo "cas, eto ti a"zdaje, velika je, stra"sna je, gadna je! Kako izidje, uhvate se popojaske pa se ponesi letni dan do podne. A kad podne prigreje, tada besedi a"zdaja: "Ta pusti me carev sine da zamo"cim svoju pustu glavu u jezero, pa da te bacim u nebeske visine." A carev joj sin odgovori: "Bre a"zdajo, ne kopaj trica; da je meni careva devojka da me poljubi u "celo, jo"s bih te vi"se bacio." Kako on to re"ce, a careva devojka pritr"ci i poljubi ga u obraz, u oko i u "celo. Onda on mahne a"zdajom i baci je u nebeske visine, te a"zdaja kad padne na zemlju sva se na komade razbije, a kako se ona na komade razbije, sko"ci iz nje divlji vepar, pa nagne begati, a carev sin vikne na "cobanske pse: "Dr"zi! ne daj!" a psi sko"ce te za njim, pa ga stignu, i odmah ga rastrgnu, ali iz vepra sko"ci zec, pa nagne preko polja, a carev sin pusti hrte: "Dr"zi! ne daj!" a hrti za zecom te ga uhvate i odmah rastrgnu, ali iz zeca poleti golub, a carev sin pusti sokola te soko uhvati goluba i donese carevome sinu u ruke. Carev sin uzme goluba te ga raspori, a to u golubu vrabac, a on dr"z vrapca. Kad uhvati vrapca, re"ce mu: "\Sad da mi ka"ze"s gde su moja bra'ca." A vrabac mu odgovori: "Ho'cu, samo mi nemoj ni"sta u"ciniti. Odmah iza grada tvojega oca ima jedna rekavica, i u onoj rekavici imaju tri "sibljike; podseci one tri "sibljike, pa udri njima po korenu;odmah 'ce se otvoriti gvozdena vrata od velikoga podruma, u onome podrumu ima toliko ljudi i starih i mladih, i bogatih i siromaha, i malih i velikih, i "zena i devojaka, da mo"ze"s naseliti "citavo carstvo; onde su i tvoja bra'ca." Kad vrabac to sve iska"ze, carev ga sin odmah za vrat te udavi. Car glavom bija"se izi"sao i popeo se na onu planinu od kuda su oni konjanici gledali "cobana, te i on gledao sve "sto je bilo. Po"sto "coban tako dodje glave a"zdaji, po"cne se i suton hvatati, i on se lepo umije, uzme sokola na rame a hrte uza se, a gajde pod pazuho, pa sviraju'ci krene ovce i podje dvoru carevu, a devojka pored njega jo"s u strahu. Kad dodje u grad, sav se grad slegne kao na "cudo. Car koji je sve njegovo juna"stvo gledao s planine, dozove ga preda se pa mu da svoju k'cer, te s mesta u crkvu pa ih ven"caju i u"cine veselje za nedelju dana. Po tom se carev sin ka"ze ko je on i od kud je, a car se onda i sav grad jo"s ve'cma obraduje, pa po"sto carev sin navali da ide svojoj ku'ci, car mu da mnoge pratioce i opravi ga na put. Kad budu kod one rekavice, carev sin zaustavi sve pratioce pa udje unutra te podse"ce one tri "sibljike, i udari njima po korenu, a gvozdena se vrata odmah otvore, kad tamo, a to u podrumu svet Bo"zij. Onda carev sin zapovedi da svi izlaze jedan po jedan i da idu kud je kome drago, a on stane na vrata. Izlaze'ci tako jedan za drugim, eto ta i bra'ce njegove; on se s njima zagrli i i"zljubi. Kad ve'c sav narod izidje, zahvale mu "sto ih je popu"stao i izbavio i otidu svaki svojoj ku'ci. A on sa svojom bra'com i mladom otide ku'ci svome ocu, i onde je "ziveo i carovao do svoga veka.