Napomena: U Be"cu 1853., Vuk Stefanovi'c Karad"zi'c

U jednoga kralja bila dva sina, jedan bje"se lukav i nepravedan, a drugi dobar i pravedan. Po"sto im otac umre, re"ce nepravedni pravednome: "Hajde od mene, ne 'cemo vi"se zajedno "zivljeti, i evo ti trista cekina i jedan konj, to ta je dio od svega "sto nam je od oca ostalo, vi"se ti nema ni"sta." On uzme trista cekina i konja, pa podje govore'ci: "Hvala Bogu! koliko me dopade od cijeloga kraljevstva!" Poslije nekoliko vremena sreto"se se ova dva brata u putu ja"su'ci oba na konjma. Pravedni nazva nepravednome: "Pomozi ti Bog, brate!" A onaj mu odgovori: "Jaoh ti Bog dao! "Sto vazda Boga spominje"s? Sad je bolja krivda nego li pravda." Tada mu re"ce dobri: "Hajde da se okladimo da nije bolja krivda od pravde." I tako se okladi"se u stotinu zlatnijeh cekina, i reko"se koga najprije sretu da im o tome sudi. Idu'ci malo naprijeda sreto"se na konju djavola, koji se bje"se pretvorio u kaludjera, pa ga zapita"se da im ka"ze ali je bolja pravda ali krivda. Djavo re"ce: "Krivda", i tako dobri izgubi stotinu cekiva. Ali se opet oklade u drugu stotinu, pak i u tre'cu, i po osudi djavola koji se razli"cno pretvarao i pred njih izlazio, izgubi dobri sve tri stotine cekina, pak po tom i konja. Onda re"ce: "Hvala Bogu! ve'c nemam cekina, ali imam svoje o"ci, okladi'cu se jo"s jednom i u njih." Tako se okladi u svoje o"ci da je bolja pravda nego li krivda. Tadar njegov brat i ne tra"ze'ci drugoga suda izvadi no"z pak mu izvadi oba oka i re"ce mu: "\Sad neka ti pomo"ze pravda kad si bez o"ci." On "zalostan zahvali Boga, i re"ce: "Ja nemam o"ci za pravdu Boga, nego te molim, brate moj, da mi dade"s vode u kakav sud da kvasim usta i da umivam rane, i da me izvede"s i ostavi"s pod jelom vi"se izvora." Brat ga poslu"sa i dade mu u sudu vode, i izvede ga i ostavi pod jelom vi"se vrela. Ondje on jadan stoje'ci "cu u neko doba no'ci dje dodjo"se vile na izvor, i kupaju'ci se po"ce jedna drugima govoriti: "\Znate li, druge, da se ogubala u kralja djevojka; kralj je sazvao sve ljekare, ali je niko ne mo"ze izlije"citi. Ali da zna pak da sad uzme ove vode iza nas i da je njome okuplje, u dan i no'c ostala bi zdrava, a tako i da je ko gluh, slijep, hrom, iscijelio bi se od ove vode." U tom zapjeva"se kokoti, i vile podjo"se. Onda nevoljnik ispod jele dobata na nogama i rukama do vode, pak najprije umije o"ci i odmah progleda; po tom zahvati u sud vode i podje hitro u onoga kralja "sto mu bje"se "s'cer gubava, pak re"ce: "Do"sao sam da izlije"cim kraljevu "s'cer, ako me pusti, u dan i no'c bi'ce zdrava." Kad kralj razumije, pu"sti ga u kamaru ka djevojci, a on naredi te je okuplju onom vodom. Kad prodje dan i no'c, djevojka ostade "cista i zdrava od gube. Kralj se veoma obraduje, i dade mu pola kraljevstva i "s'cer za "zenu, i tako on postane kraljev zet i prvi do kralja. To se odmah razglasi po svemu onome kraljevstvu, te dodje u u"si i bratu njegovu, koji govora"se da je bolja krivda nego pravda. On pomisli da je onaj na"sao pod jelom sre'cu, pa podje i sam da je tra"zi: najprije uze u sud vode, i otide pod jelu, pak izvadi no"zem svoje o"ci. Kad bi u neko doba no'ci, dodjo"se vile da se kuplju, i stado"se govoriti kako se izlije"ci kraljeva "s'ci, "valja da nas je" reko"se, "neko slu"sao kad smo govorile da bi se ovom vodom iza nas izlije"cila. Mo"ze biti da nas i sad ko slu"sa, podjimo vidjeti. "Kad one podjo"se i pod jelu dodjo"se, nadjo"se onoga koji bje"se do"sao tra"ziti sre'cu i govora"se da je bolja krivda od pravde, te ga "s"cepa"se za "cetvrti pa ga rastrgo"se. I tako mu prokletniku pomo"ze krivda.