Pregled Prvi Preth Sled Poslednji
Naslov: Ma'ceha i pastorka
Napomena: U Be"cu 1853., Vuk Stefanovi'c Karad"zi'c
Bila jedna devojka koja je imala madjiju, pa ma'cija na nju mrzila da je
o"cima ne vidi za to "sto je ona bila lep"sa od ma'cijine k'ceri koju je
dovela. Pored ma'cije omrzne na nju i njezin otac i stane je psovati i biti
samo da bi "zeni ugodio. Jedan put rekne njemu "zena: "Hajde, "cove"ce, da mi
ovu tvoju devojku po"sljemo u svet neka sebi sre'cu tra"zi." A on joj
odgovori: "A kuda je znamo, "zeno, poslati? kud je devojka sama
pristala?" Ona mu re"ce: "Ti, "cove"ce, ako ne 'ce"s to u"ciniti, ja ne 'cu s
tobom "ziveti, nego ti nju sutra odmah vodi od ku'ce, pa je zavedi gde u
"sumu, odakle sama ne 'ce znati ku'ci do'ci, a ti se ukradi od nje pa be"zi
ku'ci." On siromah pristane na to i rekne joj. "Barem spremi joj "sto na
put, da ne umre prvi dan u "sumi od gladi." Ma'cija joj umesi poga"cu, pa
sutradan kako svane, zavede je otac daleko u "sumu, pa se ukrade od nje i
vrati se ku'ci. Ona sirota ostav"si sama tumarala je "citav dan po "sumi,
ali iz nje nikako nije mogla izi'ci. U tome prispe i mrak i ona se popne
na jedno drvo da preno'ci, da je na zemlji ne bi izelo kako zverinje. I
celu no'c su kurjaci po zemlji ispod nje urlikali da je sirota od straha
jedva "ziva ostala. Kad ujutru svane, ona sidje s drveta i podje opet po
"sumi ne bi li kako iz nje izi"sla, ali "suma sve gu"s'ca a kraja nikako. Kad
se priku"ci opet ve"ce, i ona stane tra"ziti zgodno drvo za no'ci"ste, dok u
jedan put opazi gde se ne"sto kroz pomr"cinu u "sumi belasa. Ona pomisli ne
'ce li to sre'com biti kakva ku'ca, pa podje onamo. I zaista nadje ku'cu lepu
i veliku; vrata su bila otvorena, ona udje unutra, kad tamo, sobe ne mo"ze
lep"se biti, i na astalu u jednoj sobi sve'ca gori. Ona pomisli da je to
ku'ca kakvih pustaija, ali se nije stra"sila misle'ci u sebi: "Pustaija se
boje samo bogati, ljudi, a ja ih se nemam za "sto bojati; kaza'cu im da 'cu
ih sva"sta slu"sati i raditi za onu koru hleba "sto 'ce mi dati." Pa
izvadiv"si svoju poga"cu iz torbe prekrsti se i stane jesti. Tek po"cne
jesti, al eto ti jednoga petla, koji stane skakati za poga"com, a ona mu
stane po malo mrviti. Ne postaja malo dodje i jedna mala va"s"cica, stane
se oko nje umiljavati, a ona joj odlomi par"cence poga"ce pa je uzme na
krilo, po"cne je milovati, i hraniti iz ruke. Za tim dodje i ma"cka, ona i
ma"cki odlomi poga"ce pa joj da. Na jedan put "cuje veliki bat i mumlanje,
sva protrne kad vidi lava gde u sobu udje, ali lav odmah stade mahati
repom, i oko nje se umiljavati; ona se malo oslobodi, pa pru"zi i njemu
poga"ce, i lav uzme, pa joj stane ruku lizati i ona se sa svim oslobodi
pa po"cne lava milovati i hraniti poga"com, dok u jedan put "cuje zveku od
oru"zja, i htede od straha pasti, dok eto ti u sobu udje nekako stvorenje u
medvedjoj ko"zi; petao, va"ska, ma"cka i lav otr"ce odmah predanj, i stanu se
oko njega umiljavati i ci"cati od radosti. Ona sirota ni pomislila nije da
je to "covek, nego je mislila da je Bog zna kaka zverka i "cekala je samo
kad 'ce je spopasti i rastrgnuti. Al to stra"sno stvorenje skide sa lica
medvedju ko"zu, i zbaci medvedjinu sa sebe, i sinu sva soba od njegovih
zlatnih haljina. Devojka iza velikoga straha "cisto se obeznani kad vidi u
gosposkim haljinama prekrasnoga mladi'ca. Ali on pristupi k njojzi, i re"ce
joj: "Ne boj se, draga du"so, ni"sta; ja nisam nikakav rdjav "covek, ja sam
carski sin, pa kad ho'cu da lovim, dodjem ovamo, a ovu medvedjinu nosim da
me ko ne bi poznao, niti i ko zna da sam ja "covek, do ti sad, nego ko me
god vidi, misli da sam kaka avet i be"zi od mene; i u ovu ku'cu ne sme
niko da udje, ni blizu nje prodje, jer vide i znadu da ja ovde stojim, a ti
jedna nisi se pla"sila ovamo do'ci, valjada si znala da ja avet nisam?" Ona
mu stane pripovedati da ona o njemu i njegovoj ku'ci ni"sta nije znala, ve'c
da je ma'cija oterala, i sve redom iska"ze kako je bilo. Kad on sve "cuje,
ra"zali mu se zdravo, pa joj re"ce: "Ma'cija je na tebe mrzila, a Bog te
miluje; ja ho'cu da te uzmem; ho'ce"s li po'ci za mene?" "Ho'cu" rekne ona.
Sutradan on je odvede svome ocu u dvor, i tamo se ven"caju. Posle nekoga
vremena izmoli se ona da ide da vidi svoga oca, mu"z je pusti, i ona se
obu"ce sva u zlato, pa dodje k ocu. Otac joj nije bio kod ku'ce, ve'c ma'cija
koja kad je vidi, upla"si se da nije pastorka do"sla da joj se osveti, i
potr"ci pred nju govore'ci: "Vidi"s, ja sam te na tu sre'cu uputila."
Pastorka je zagrli i poljubi se s njome i s njenom k'cerju. Zdravo joj "zao
bude "sto oca nije na"sla kod ku'ce, ali polaze'ci dade i ma'ciji dosta
novaca. Ma'cija za njom prete'ci pesnicom rekne: ""Cekaj nesre'co! ne 'ce"s ti
sama tako i'ci, odmah sutra i moja 'ce k'ci." Kad u ve"ce dodje joj mu"z, a
ona po"cne mu govoriti: "\Zna"s "sta je, "cove"ce! ja velim neka ide i ova
moja devojka u svet da tra"zi sre'cu, vidi"s, onu smo poslali, pa se ne
vra'ca, mo"ze biti da do sad zlato na njoj trepti." "Covek uzdahne pa
pristane i na to. Sutradan ona spremi svojoj k'ceri kola"ca i pe"cenja pa je
opravi sa ocem u "sumu. Otac je zavede kao i onu prvu, pa ode ku'ci. Ona
kad vidi da oca nema, po"cne tra"ziti put ku'ci, pa naidje na onu ku'cu u
"sumi odmah; udje unutra, kad vidi da nigde nikog nema u celoj ku'ci,
zaklju"ca vrata, govore'ci: "\Sam Bog da dodje ne 'cu mu otvoriti." Izvadi iz
torbe pe"cenje i kola"ce pa metne na astal i po"cne ve"cerati, al eto ti
petla, va"ske i ma"cke, stanu se oko nje umiljavati da bi im "sto dala, a ona
kao besna: "Do djavola! nemam ni ja koliko mi treba, a da dam vama." Pa
ih po"cne tu'ci, a va"ska stane dre"cati, a kad lav dreku "cuje doleti, pa
"s"cepa devojku, i svu rastrgne. Sutradan dodje carski sin sa "zenom u lov,
ona odmah pozna svoju sestru po haljini, pokupi svu par"cad od nje te
odnese ma'ciji, i nadje svoga oca kod ku'ce, on se vrlo obraduje kad vidi
svoju k'cer za carskim sinom udatu. A kad "cuje "sta je sa "zeninom k'cerju
bilo, "zao mu bude, "ali joj je" re"ce "mati to zaslu"zila kod Boga, jer je
na tebe badava mrzila. A eno je" veli "na bunaru, idem da joj ka"zem."
Kad "zena "cuje "sta je od njene k'ceri, ona po"cne "coveku govoriti: "Ja
"cove"ce ne mogu tvoje k'ceri o"cima gledati, ve'c hajde da mi njih oboje
ubijemo, ako ne 'ce"s, ja 'cu sad sko"citi u bunar." "Pa sko"ci!" odgovori
"covek "ja svoga deteta ubiti ne mogu." "Dobro kad ne 'ce"s, i ja je
gledati ne mogu." Pa sko"ci u bunar.
|
|