Napomena: U Be"cu 1853., Vuk Stefanovi'c Karad"zi'c

Bio "covek udov i imao jedno mu"sko i jedno "zensko dete, pa se o"zeni na novo i druga mu "zena dovede pastorku. Ova "zena sve je volela svome detetu, a na ono dvoje pastor"cadi mrzila i svakojako ih mu"cila. Najposle re"ce mu"zu: ""Cuje"s, "cove"ce; ja ove troje dece vi"se ne mogu gledati, nego ih vodi iz ku'ce, ili ne 'cemo ni nas dvoje zajedno hleba jesti." "Covek je stane bla"ziti: "Ta nemoj "zeno, za Boga! kuda znam s njima?" "Makar kuda," odgovori "zena, "odvedi ih u planinu, pa ih ostavi u planini, "sto im drago." Najposle navrati mu"za te joj re"ce da 'ce sutra odvesti decu u planinu i onamo ih ostaviti. A to sve slu"sala njegova k'ci, pa pla"cu'ci ka"ze bratu svome, koji je bio mladji od nje: "moj brate! na"s otac ho'ce sutra da nas odvede u planinu, pa da nas onamo ostavi. Nego zna"s "sta 'cemo raditi? Da napunimo d"zepove pepela, pa putem za sobom pomalo da prosipamo, kad u mene nestane, onda ti, pa 'cemo posle iz planine po pepelu mo'ci do'ci ku'ci. Kad bude ujutru oni se sirote ukradu, te napune d"zepove pepela, i kad ih otac zovne da idu s njim, oni podju. Idu'ci tako zadugo deca su prosipala za sobom pomalo pepela. Kad ih otac dovede usred "sume, re"ce im: "\Sedite ovde malo, sad 'ce tata do'ci." Deca sednu, i on se tako ukrade od njih i otide ku'ci, a deca "cekaju'ci onde oca ogladne, i kad bude pred no'c, ona se po pepelu vrate natrag ku'ci; ali kad dodju tamo, ne smednu odmah u'ci unutra, nego se pod strehom sakriju kraj pend"zera da "cuju "sta se u ku'ci radi i govori. U to vreme "covek i "zena bili su za ve"cerom, pa po"sto ve"ceraju, rekne "zena: "Da je ovde sad ono na"se dvoje dece, dali bismo im ovo malo korica, te bi i oni mogli ve"cerati." A deca onda kroz pend"zer: "Evo nas majko!" pa utr"ce unutra. Kad ih zapitaju kako su do"sli, mu"skarac ka"ze upravo da su do"sli po pepelu. Kad deca po tom ve"ceraju i legnu spavati, "zena opet navali na "coveka da ih sutradan odmah vodi opet, a ona 'ce pepeo sakriti. Deca to "cuju opet, pa kad ujutru rano ustanu, ne na"sav"si pepela nakupe mekinja u d"zepove, pa kad ih otac opet povede u planinu, oni stanu pomalo prosipati mekinje. Kad ih otac odvede daleko u "sumu, on im nalo"zi vatru, pa uzev"si tikvu podje kao na vodu rekav"si deci da sede kod vatre, a on 'ce sad do'ci, i tako se od njih ukrade i otide ku'ci, a deca ostanu sama u planini. Deca su dugo sedila kod vatre i "cekala oca, a kad vide da njega nema, a no'c se priku"ci, ona podju po mekinjama ku'ci, kad tamo, a to nekake zverke nai"sle te mekinje sve pojele. Deca kad to vide, briznu plakati pa se vrate k vatri. U tom udare onuda nekaki "Civuti, pa kad opaze vatru, dodju k deci pa ih zapitaju "sta rade ovde, i imaju li jo"s koga onde, a po"sto im deca pripovede sve "sta je i kako je, reku im "Civuti da idu s njima i da 'ce im u njih dobro biti. Deca pristanu na to i podju s "Civutima, i "Civuti ih odvedu svojoj ku'ci. Oni kod ku'ce nisu nikoga imali do samo jednu mater, pa kad dodju ku'ci, mu"sko dete zatvore da se goji a devojku ostave da im mater slu"sa. Kad se dete dobro uhrani i ugoji, "Civuti polaze'ci na posao nekakav zapovede materi da ga ispe"ce pa kad dodju dove"ce s posla da ga pojedu. Devoj"cica je za ono vreme "sto je kod "Civuta provela, bila uved"zbala ne"sto "Civutski, te je razumela "sto su "Civuti materi kazali za njenoga brata, pa otide i ka"ze bratu: "Brate, danas "Civuti odo"se nekuda i zapovedi"se materi da te ispe"ce; nego mi da gledamo da babu turimo u pe'c." Kad bude posle podne, u"zari baba pe'c i izvede dete da ga u nju turi, pa mu re"ce da sedne na lopatu. Onda devoj"cica re"ce babi: "Majko! on je jo"s mlad i nejak, pa ne zna kako to treba, nego sedi ti najpre da on vidi." Baba to u"cini i sedne, a oni za lopatu te s njom u pe'c i baba se ispe"ce. Onda deca be"zi iz ku'ce, i be"ze'ci dodju na jednu vodu i na njoj nadju most, te br"ze predju na onu stranu i dodju u "sumu. Kad "Civuti u ve"ce dodju gladni ku'ci, viknu mater da im donese jesti, ali u ku'ci nigde nikoga, nego osete miris od pe"cenja, kad izvuku pe"cenje iz pe'ci, poznadu svoju mater pa br"ze bolje za decom u poteru. Kad dodju na onu vodu, a to udarila plaha ki"sa i most odnela, i oni ne mogav"si pre'ci preko vode, vrate se natrag. Deca tumaraju'ci kojekuda po planini najposle dodju na jedan izvor, i kod onoga izvora nadju jednu "zenu, i nazovu joj pomozi Bog! pa se napiju vode i sednu da se odmore. Onda re"ce "zena devoj"cici: "'Cerko! da ti legnem glavom na krilo da me malo poi"ste"s." A ona joj odgovori: "Drage volje, majko." I tako "zena legne devojci glavom na krilo, pa je onda zapita od kuda su njih dvoje. Devoj"ce joj pla"cu'ci pripovedi sve "sta je i kako je, pa joj najposle re"ce: "Majko! kako ti miri"se glava!" Onda "zena ustane s njezina krila, pogledi "zalosnu i pla"cnu devoj"cicu, pa joj re"ce: "Kudgod hodila, sretna bila, kad plakala, biser ti i"sao iz o"ciju mesto suza, i kad govorila, ru"za ti zlatna iz usta izlazila!" Posle toga "zena poka"ze deci kuda 'ce iza'ci na put, i deca otidu a "zena ostane kod izvora. Deca izi"sav"si na put otidu ku'ci. Devoj"cica kako opazi ma'ciju i oca, brizne plakati, a ma'cija kako vidi da joj mesto suza biser iz o"ciju ide, ra"siri ruke, pa je stane grliti i ljubiti: "Blago meni kad si mi do"sla! A gde si mi tako bila?" Devoj"cica kad stane pripovedati, a iz usta sve zlatna ru"za. Onda se ma'cija jo"s ve'cma za"cudi, pa je zapita: "Gde si taku blagodet na sebe dobila?" Devoj"cica joj ka"ze kako su u planini tu i tu na"sli "zenu na izvoru pa je "zena blagoslovila. Onda ma'cija zapita: "A jeli ta "zena jo"s tamo da i ja svoju 'cer k njoj po"sljem da dobije tu blagodet." Devoj"cica joj odgovori da je iza njih onde ostala. I tako ma'cija stane govoriti svojoj k'ceri da ide onamo, a ona se zatezala i suprotila, ele najposle mati je kojekako namoli i ona otide i nadje onu "zenu na izvoru. Kad dodje na izvor, mesto da joj nazove pomozi Bog, ne re"ce joj ni"sta, nego u sebi promrmlja "Eto one "zenturine, ubio je Bog!" Pa se napije vode i sedne kod izvora kao "sto su joj kazali. "Zena odmah pristupi k njoj pa joj re"ce: "Da ti legnem glavom na krilo da me malo poi"ste"s." A ona joj odgovori: "Ho'cu da, Bog zna kakva ti je glavurina", i stane plakati: "Ne bih ja ni do"sla ovamo, da me nije moja matere"sina oterala." Onda je "zena pogledi, pa joj re"ce: "Tamo njoj krvave suze iz o"ciju letele kad plakala, a kad govorila, tamo ona prskala i balila te te ne mogli ljudi slu"sati." Posle toga devojka se vrati ku'ci maji svojoj, a maja je jedva do"ceka i ra"siri ruke pred nju, a kad ona progovori, stane prskati i baliti, da se mati upropasti "sta joj je. Devojka onda okrene plakati: "Ti si mi kriva," a suze krvave polete joj niz obraze. Za onu se sirotu devojku posle pro"cuje do cara, te car po"slje po nju i uzme je za svoga sina, a ona uzme i svoga brata k sebi, te su tako sretno "ziveli. A ona druga devojka sa svojom materom i o"cuhom ostane onako.