Napomena: U Be"cu 1853., Vuk Stefanovi'c Karad"zi'c

Bila jedna devojka pa imala ma'ciju, i ma'cija imala k'cer "sto je dovela, pa mrzila na pastorku, tukla je i grdila od kud je god i"sla, patila je gladju i golotinjom da bi je samo kakogod sa sveta nestalo; al "sto je ona nju gore dr"zala, to je ona sve zdravija i lep"sa bivala. Kad ma'cija vidi da joj ovako dosaditi ne mo"ze, otera je od ku'ce kad joj je otac nekud na put bio oti"sao. Ona i"sla ne znaju'ci ni sama kuda, najposle zaidje u "sumi, pa tumarala tamo amo tra"ze'ci kud 'ce da izadje, dok smotri na daleko vatru gde se svetli pa onda hajd k onoj strani od kud je vatra svetlila. Kad tamo a to mala kolebica, nepo"ci"s'cena i u njoj vatra ra"strkana i ve'c se zgorela. Ona lepo uzme metlu pa po"cisti kolebu, vatru skloni, i jo"s drva donese te bolju nalo"zi pa sedne da "ceka ko 'ce do'ci. Kad u ve"ce, Bo"ze! duva vetrina, kr"se se drva misli"s sve 'ce iz korena izvaliti. Ona se sakrije za kolebu drk'cu'ci od strahote, al eto ti ala ide, kako dodje u kolebu, stade mirisati la re"ce: "Ovde ima rajska du"sa; izadji, rajska du"so! ne 'cu ti ni"sta." Devojka izadje, onda joj ala ka"ze: "Jesi li ti moju kolebu po"cistila i moju vatru nalo"zila?" A ona odgovori: "Jesam." "Dobro," ka"ze ala, "\sad me malo poi"sti." Devojka sedne, ala joj metne glavu na krilo i po"cne da je poi"ste, kad tamo, ali glava puna crvi, pa smrdi kao buba. "\Smrdi li moja glava? devojko!" zapita je ala; a ona odgovori: "Ne smrdi, majko! ve'c miri"se kao smilj." Sutradan rano polaze'ci ala devojci zapovedi da nahrani njenu "zivinu i da skuva ve"ceru. Devojka stane mamiti "zivinu, kad al Bo"ze! skupi"se se eje, sovuljage, vrane, kurjaci, lisice, jazavci, tvorovi, "sto je god u Boga "zivotinje, sve se skupi na hranu; devojka ih lepo nahrani, i sve se razidje. Kad u ve"ce opet dodje ala, zapita je jeli nahranila njenu "zivinu. "Jesam" ka"ze. Po"sto je tako stajala neko vreme kod ale, rekne joj ala: "Ako ho'ce"s, idi ku'ci; za to "sto si me lepo slu"zila uzmi od onih sanduka koji ho'ce"s, pa ponesi ku'ci." Devojka uzme najlak"si sanduk, a ala je zapita za "sto uzima najlak"si. "\Znam" veli "da u njemu najmanje ima; a ja za ovo nekoliko dana nisam vi"se ni zaslu"zila." I tako otide, kad dodje ku'ci sa sandukom i otvori ga, a to u njemu sve sami dukati! Kad ma'cija to vidi ona odmah otera i svoju k'cer da donese sanduk dukata. Njena k'ci naidje na onu istu kolebu; al niti je htela vatre staknuti, ni spremiti. Kad u ve"ce dodje ala onako isto s vetrom, zapita je: "Rajska du"so! "sto nisi moju vatru stakla i moju kolebu po"cistila?" A ona joj odgovori: "Nisam ni kod svoje ku'ce "cistila." "Dobro, dobro," ka"ze ala, "a ti me malo poi"sti." Tek devojka zaviri u glavu, stane pljuvati: "Pi! "cudna smrada! ja te bogme ne mogu poiskati." "Dobro, dobro!" opet ka"ze ala.

Sutradan ala opet ode a njoj zapovedi da "zivinu nahrani, kad devojka vidi kakva je "zivina, uzme batinu, pa kom nogu, kom glavu, kom krilo odbije, i tako sve rastera. Kad u ve"ce dodje ala, zapita je jeli "zivina nahranjena.

"Jeste da! kakva ti je ono djavolska "zivina? Kakva je onako sam je i nahranila, batinom." "Dobro, dobro," ka"ze joj ala. Kad bude ujutru, ka"ze joj da ide ku'ci: "Dosta si me" veli "\slu"zila; eto uzmi koji ho'ce"s od tih sanduka pa nosi ku'ci." Devojka izbira najte"zi, pa odnese. Kad ga donese ku'ci, br"ze i ona i ma'cija otvore ga da vide silno blago u onako te"skom sanduku. Kad se nadvire nad sanduk, a dve guje isko"ce iz njega pa jedna mater a jedna k'cer za o"ci, te im ispiju o"ci. Kako su pravo radile onako su i pro"sle.