Napomena: U Be"cu 1870., Vuk Stefanovi'c Karad"zi'c

Bio jedan car pa imao tri k'ceri. Dve starije uda za carske sinove, a na najmladjoj naumi da ostavi carstvo, jer je bila najlep"sa. U toga cara bio je jedan sluga kojega su zvali 'Cela, jer je bio 'celav. Taj sluga ni"sta drugo nije radio, nego samo po ba"s"ci "sto je trebalo, ali mu je ba"s"ca tako bila uradjena kao da je u njoj radilo deset ljudi, i svi su se tome "cudili. Careva je k'ci "cesto gledala s pend"zera u ba"s"cu i govorila u sebi: "Bo"ze moj, kakva je to lepa ba"s"ca i kako je uradjena, a radi je samo jedan "covek, pa jo"s da je kakav, nego mali kao "su"sica!" Jedno jutro careva k'ci gledaju'ci tako s pend"zera i "cude'ci se, opazi 'Celu u ba"s"ci pa mu progovori: "\Za Boga, 'Celo, kako mo"ze"s ti sam toliku ba"s"cu tako lepo raditi i dr"zati?" A on joj odgovori: "Gospodjo devojko! ako si rada znati, porani pobolje pa 'ce"s videti." Drugo jutro careva k'ci urani vrlo rano, i stane da gleda u ba"s"cu nejavljaju'ci ni ocu ni materi, kad ali 'Celi do"sao zmajevit konj i doneo mu gosposko odelo i oru"zje, i doveo uza se troje "cetvoro "celjadi te rade ba"s"cu, a 'Cela se obukao u ono odelo, te postao sa svim drugi: nije vi"se ni 'celav nego lep momak "sto mo"ze biti, pa uzjahao na onoga konja, te se "se'ce po ba"s"ci, a konj da se pomami pod njim: sve mu varnice iz nozdrva sevaju. Ona kako vidi 'Celu, zagleda se u njega, ali nije htela za dugo nikome kazati. Kad mnogi prosci stanu dolaziti i prositi je, ona najposle ka"ze da ne 'ce ni za koga nego za 'Celu. Car i carica kad to "cuju, stanu je ru"ziti i huliti: "Kako bi ti za slugu po"sla, pa jo"s da je kakav, nego 'Cela. Ho'ce"s da nam sramoti"s carstvo." Ali ona to ne htedne ni slu"sati, nego re"ce: "Ili za njega ili ni za koga." Kad otac vidi da ni"sta ne poma"ze, obu"ce je u prosta"cko odelo i na"cini je kao puku prostakinju, te je uda za 'Celu, pa im da iza grada malo zemlje, a 'Cela onde na"cini ba"s"cu i u njoj kolebu, i stane "ziveti s carevom k'ceri kao svaki ba"s"covan, nose'ci zelen u grad i tako po "stogod zaslu"zuju'ci. Ali kad je god hteo, mogao se pretvoriti u najlep"sega "coveka, samo je trebalo da zvizne, pa bi odmah dotr"cao zmajevit konj i doneo gosposko odelo i oru"zje. Tako je trajalo za neko vreme, ali na jedan put udare neprijatelji na 'Celinoga tasta sa dve strane, da nije znao kuda pre. Onda re"ce u sebi car: "One dve k'ceri "sto sam udao za carske sinove, imam sad od njih pomo'c, a ovu od koje sam se najvi"se nadao, dadoh za rdju." I tako car u velikoj brizi izda zapovest, da svako ide na vojsku "stogod mo"ze sablju pasati. I"sle su vojske sve jedna za drugom pred neprijatelja, a glasovi caru jednako nesretni dolaze da vojska propada. Najposle podigne se car sam sobom da vidi, kako je tamo. Za njim podje i malo i veliko, a s njim i 'Cela na jednom konji"cku. Svi su se 'Celi podsmevali govore'ci: "\Sad 'ce dobro biti, ide 'Cela, on 'ce neprijatelja potrti i umiriti." Kad dodju tamo, stanu u logor, a i 'Cela za sebe "sator na"cini, i ostanu onde tri dana na miru. A "cetvrti dan zapo"cne se boj. Sad 'Cela zvizne, a konj zmajeviti obri se pred njim. 'Cela odmah obu"ce one gosposke haljine "sto mu je konj doneo, pripa"se sablju pa usedne na konja i odmah uleti u boj. Kako on uleti u boj, sva se neprijateljska vojska uzbuni: ne zna se ili vi"se on se"ce ili mu vi"se konj tla"ci. I tako za tili "cas vojska neprijateljska prsne i razbegne se kud koje. Odmah dodje glas caru pod "sator da je u njegovoj vojsci bio junak koji je neprijatelja pobio i da neprijatelj i"ste mir. Car odmah zapovedi da taj junak dodje predanj i da i"ste "sto ho'ce da ga daruje. Ovi prvi glasnici jo"s i ne odu da tra"ze onoga junaka, a to dodju drugi i ka"zu da je to njegov 'Cela. Car se udivi kad to "cuje, i nije hteo verovati: "Kad bi on bio, on bi do"sao k meni."^ A 'Cela mu poru"ci: "Kad podjemo ku'ci, napored 'cu s njim jahati." Kad se posle toga u"cini mir i podju natrag. 'Cela savije svoj "sator i ono malo prtljaga, i metne na svoga konji"cka, pa onda zvizne a konj se zmajevit obri pred njim. On obu"ce gosposko odelo i usedne na zmajevita konja pa podje s carem napored da ga svi vide da je on. Kad car vidi da je on, od radosti se zapla"ce i tako u radosti dodju ku'ci i onde car jo"s za "zivota svoga preda 'Celi carstvo, te 'Cela postane car.