Napomena: U Be"cu 1870., Vuk Stefanovi'c Karad"zi'c

Bio jedan car i carica. Ova carica ima"se zvezdu na "celu pa rodi i k'cer sa zvezdom na "celu. Kad k'ci bude na udaju, umre carica i na smrti zakune cara, kad se stane "zeniti da ne uzme druge ve'c koja ima zvezdu na "celu Kad podje car da se "zeni, raspi"se po svemu svetu, ima li gde devojka ili udovica sa zvezdom na "celu. Kad mu od sviju strana otpi"su da nema take ni devojke ni udovice, on onda "sta 'ce, ve'c da uzme svoju k'cer, pa sazove sve ministre da mu ka"zu mo"ze li to biti; ministri ka"zu da mo"ze, a on onda otide svojoj k'ceri, i re"ce joj: "'Cerko! Nije druk"cije, valja za mene da podje"s, mati je tako zaklela, a druge u svetu nema sa zvezdom na "celu." Ona stane plakati i moliti se: "Jaoj tata, kako bih ja za oca po"sla!" A car je onda izvede na sud pred ministre, i oni jo"s jednom reku da mo"ze otac uzeti k'cer svoju. Onda ona otide jednoj babi i potu"zi joj se, a baba joj re"ce da i"ste da joj otac na"cini od svile haljine da mogu stati u orahovu ljusku, pa 'ce onda po'ci za njega. Ona to ka"ze ocu, ali "sta car ne bi mogao u"ciniti? na"cini on njoj onake haljine, a ona opet otide babi: ""Sto 'cu, baba na"cinio." A baba joj re"ce: "\Sad i"sti od srebra haljine, pa da stanu u orahovu ljusku. To valja da ne 'ce mo'ci na"ciniti. Otide ona opet ocu i ka"ze mu da joj na"cini od srebra haljine pa da stanu u orahovu ljusku. Ali car na"cini i to. Opet ona otide babi, a baba joj ka"ze da i"ste od zlata haljine, pa da stanu u orahovu ljusku. Kad joj otac na"cini i take haljine, ona dodje babi pla"cu'ci: "Jao, baba, "sta 'cu na"cinio i od zlata haljine." A baba joj re"ce: "\Sad ti neznam drugo, ve'c i"sti od same mi"sje ko"ze, to ba"s ne'ce mo'ci na"ciniti. Kad ona i to od oca zai"ste, on odma izda zapovest da svaki "covek donese po toliko i toliko ko"za od mi"seva, i tako za nekolika dana dobije k'ci careva haljine od same mi"sje ko"ze. Pa odmah car skupi svatove da se sutradan ven"ca sa svojom k'ceri. Ali nju baba nau"ci "sta 'ce raditi, te u ve"ce uo"ci svadbe zai"ste kadu vode i dve bele patke, "da se" veli "okupam, tako valja." Car zapovedi te joj se odnese u sobu kada vode i dve bele patke, a ona zaklju"ca vrata, i pusti patke u kadu, pa obu"ce one haljine od mi"sje ko"ze, a od svile, od srebra i od zlata u orahovim ljuskama metne u nedra pa kroz pend"zer pobegne. Vide'ci car gde je nema zadugo da dodje medj goste, po"slje jednoga slugu da slu"sa na vratima, kupa li se jo"s. Sluga otide i stane slu"sati, pa kad "cuje gde se patke lepr"saju po vodi, on pomisli da je ona, pak se vrati i ka"ze caru da se jo"s kupa. Kad bi ujutru, ve'c svi gotovi da idu na ven"canje, a nje jo"s nema, onda car naredi te obiju vrata, kad tamo vidi kako ga je prevarila, te odmah po"slje poteru za njom, i ona je tra"zila i tra"zila, i ne na"sav"si je vrati se, i car najposle mi"slja"se da su je gde rastrgli zverovi. Ali ona idu'ci za dugo dodje u drugo carstvo u jednu "sumu; ne znaju'ci ni "sta 'ce ni kako 'ce, zavu"ce se u jedno "suplje drvo. U to doba carev sin lovio u "sumi, pa nekako psi naidju na ono drvo, i stanu lajati, onda lovci potr"ci onamo misle'ci da je kaka zver u drvetu, a vide devojku u onoj mi"sjoj haljini, podju da pucaju na nju, ali carski sin ne dade: "Nemojte" re"ce, "ve'c da je vodimo dvoru, da imamo "sto niko nema." Kad je izvedu iz drveta na polje, zapitaju je: "Ko si?" A ona odgovori: "Ne znam." A oni je opet zapitaju: "Jesi li "zivotinja ili si "cove"cje stvorenje, ili si avetinja?" Ona opet: "Ne znam." "\Zna"s, ne zna"s', re"ce carski sin, "ti mora"s s nama." Kad je odvedu dvoru carskome, odrede je da "cuva guske, i sluge je prozovu pepeljugom. Kad prodje neko vreme, carski sin u"cini veliku "cast i sazove mnogo gospode i gospodja i gospodskih devojaka i svoje i iz tudjih carevina. Onda ona u svojoj sobici svu"ce haljine od mi"sje ko"ze, pa obu"ce one od svile, pa otide medju gospodu. Svi se za"cude njezinoj lepoti a osobito zvezdi na "celu. Carski sin uzme je, te igra"se s njom, pa je zapita od kuda je, a ona odgovori: "Iz "Cizme grada." Po tom se ukrade i otide u svoju sobu, svu"ce svilene haljine, pak obu"ce opet one od mi"sje ko"ze, a gospoda kad opazi"se da je nema, stado"se pitati: "Kud je ta lepota?" a najvi"se carev sin. Kad se sva gospoda razidju, raspi"se! carski sin po svemu svetu za "Cizmu grad da mu jave gde je. Ali sa sviju strana otpi"su da toga grada nema. Po tom on na"cini opet "cast, ne bi li i ona do"sla. A ona ondar kad se veselje po"cne, obu"ce srebrne haljine, pa otide medju gospodu. Kako ona tamo, svi polete pred nju, a carski sin uzme je za ruku, pa joj stane govoriti: "Gde ste za Boga? ja poludih za vama, a "Cizme grada nigde nema." "Gospodine!" odgovori ona, "\sad 'cu vam pravo kazati; ja sam iz Legen grada." Po"sto carev sin malo poigra s njome, opet se ona nekako ukrade, pa oti"sav"si u svoju sobu svu"ce srebrne haljine, a obu"ce one od mi"sje ko"ze. Po tom carev sin raspi"se za Legen grad gde je, i od svuda otpi"su, da toga grada nema. Onda on i tre'ci put da "cast, i ona u zlatnim haljinama dodje. Carev sin obraduje se i stane je moliti, da mu ka"ze pravo od kuda je, jer, veli, da ni Legen grada nije mogao nigde na'ci. "E sad 'cu vam" re"ce ona "pravo kazati: ja sam iz Sablje grada." Po"sto carev sin poigra s njom, skine prsten s ruke i da joj a ona se po tom opet nekako ukrade. Onda carev sin raspi"se za Sablju grad, oni mu opet otpi"su, da toga grada nema. Onda se on razboli, i boluju'ci dugo vremena, padne mu na um na mleko, pa da se udrobi hleba. Odmah ka"zu kuvaru, da izvadi mleka, a ona devojka u mi"sjoj ko"zi stane ga moliti da ona udrobi. "Idi bez traga!" prodere se on na nju, "da upadne kakva dlaka s tebe, pa da platim glavom." "Ne 'ce, kuvare," re"ce mu ona, "ja sam no'cas snila da 'ce odmah ozdraviti, ako iz moje ruke "sto izjede." Na to joj kuvar dopusti, a ona drobe'ci u mleko spusti onaj prsten u njega. Kad caru odnesu mleko, i on ga prome"sa ka"sikom, nadje prsten, te djipi odmah i povi"ce: "Dajte ovamo kuvara!" Kuvar se siromah prepadne, da nije od pepeljuge dlaka upala, pa kao mrtav dodje pred carskoga sina. "Ko je drobio u ovo mleko"" zapita ga carski sin, a kuvar drk'cu'ci odgovori: "Ja sam, gospodine." "Nisi ti, ve'c kazuj ko je, ili 'ce"s poginuti." Onda kuvar stane plakati i kazivati, kako ga je pepeljuga prevarila, da je snila, da 'ce gospodar ozdraviti, ako "sto izjede iz njene ruke. Kad carski sin "cuje za pepeljugu, djipi pa otr"ci k njojzi, razdere na njoj mi"sje haljine i natera je da obu"ce one zlatne, pa je odvede ocu i materi, te se lepo ven"ca s njome. Kad se ven"caju, pripovedi ona njima sve, kako je i za "sto je od oca pobegla, i kad prodje godina dana, rodi ona k'cer i sina zajedno, k'cer sa zvezdom na "celu kao i u nje. Kad deca malo od\ja"caju, sedne ona s mu"zem i s decom na intov, pa ode svome ocu. Kad dodje, a otac ba"s njojzi za du"su daje, pa kad je vidi, Bo"ze! te radosti i toga veselja, "sto je "cinio. A onu babu "sto je nju u"cila, "sto je ona i njen mu"z obdari, to otac trojinom a one ministre, "sto su kazali da mo"ze otac k'cer uzeti, sve pogubi.