Napomena: U Be"cu 1870., Vuk Stefanovi'c Karad"zi'c

Pa onda otide u galiju, te je br"ze bolje krenu, pa be"zi! Kad budu ve'c podaleko od grada, carica se probudi, i oseti odma, "sta je, pa sko"ci iz sobe i stane vikati na onu devojku, "sto grad poleva: "Tamo ona ovakvica i onakvica! ti me toliko godina slu"zi verno, a sad me izneveri." Devojka se stane odgovarati: "Ja te slu"zim toliko godina, pa mi nikad nisi dala u"zeta, a on kako dodje, odma mi u"ze dade." Onda carica otide k onim devojkama, "sto "ciste grad, i stane vikati na njih: "Tamo one ovakvice i onakvice! toliko me godina slu"ziste verno, a sad me izneveriste." A devojke joj se stanu pravdati: "Mi toliko godina tebe verno slu"zimo, pa nam nikad nisi dala metle, a on kako dodje, dade nam svakoj po metlu." Najposle otide k lavovima, pa i njima stane govoriti: "Tamo oni ovaki i onaki! "Sta u"ciniste? Toliko me godina verno slu"ziste, a sad me izneveriste." A oni se stanu odgovarati: "Mi toliko godina u tebe slu"zimo, pa nas nikad nisi ni"cim site nahranila, a on kako dodje, dade nam svakom po pe"cena ovna." Onda ona u'cuti i pomisli u sebi da je sama kriva. Carev sin dugo vreme morem putuju'ci, dodje opet pod onaj grad, gde su mu bra'ca zatvorena. Kako "cuje car od onoga grada za njega, izidje mu na susret i lepo ga do"ceka, pa ga zapita: "Eda "sto, sine? Nije li Bog dao da si na"sao "sto si tra"zio?" A carev mu sin odgovori: "Hvala Bogu! na"sao sam." Car se vrlo obraduje pa mu re"ce: "Daj da vidimo, je li ta voda taka." Po"sto se car okupa u onoj vodi, postane zdrav i mlad kao da mu je to dvadeset godina. Onda on u radosti i "cudu re"ce carskome sinu: "Kad si ti mene ovako obradovao, i ja 'cu tebe obradovati: ona tvoja obadva brata kod mene su u "zivotu, oni se nisu umeli vladati tako mudro kao ti, nego su bili po"celi na me osecati se, za to sam ih zadr"zao, ali ih sad tebi poklanjam obojicu." Pa mu ih onda izvede i dade. Sad se carev sin na novo obraduje, "sto je i bra'cu na"sao. Car im dade njihove obe galije i sve ljude; jo"s ih suvi"se obdari i spremi im na put "sto je god bilo od potrebe. Onda oni posedaju svaki na svoju galiju te podju ku'ci. Putuju'ci tako stanu se dogovarati dva starija brata, kako bi uzeli vodu od svoga najmladjega brata, da se ocu umile kao da su je oni na"sli, i dogovore se ovako: da podmite njegove momke da izliju vodu u njihove sudove, a u njegov sud da naliju mora. Tako i urade. Kad dodju ku'ci, otac ih jedva do"ceka: "Dobro do"sli, deco! Eda je Bog dao da ste na"sli vodu?" A stariji sinovi odmah prihvate: "Hvala Bogu! na"sli smo. Eto brat na"s najmladji neka daje najpre svoju vodu pa 'cemo onda mi svoju." Momci odmah izliju vodu, iz suda brata najmladjega i dadu caru da se okupa. On se okupa i ni"sta mu ne pomo"ze, pa re"ce drugoj dvojici: "Dajte vi da vidim "sta vi imate." Oni odmah iznesu vodu, car se okupa, i onaj "cas se pomladi, te vidi i "cuje kao mladi'c. Onda car re"ce najmladjemu sinu: "Ti nisi ni"sta na"sao, nego si mi doneo morsku vodu; sad idi kud te o"ci vode i noge nose, kad si me tako teo da prevari"s." Pa ga otera iz dvora, a on siromah onda otide u svet, i pribije se u jednoga kneza da mu "cuva ovce.

Carica ona "sto je imala vodu, ostane trudna od careva sina, i kad bude na tom doba, ona rodi mu"sko dete. Kad detetu bude godina dana, ono po"cne govoriti materi svojoj: "Mati, gde je na"s otac?" Ona mu odgovori: "\Sinko, ho'cemo ga tra"ziti." Iza toga spremi se i sedne s detetom na galiju pa podje morem, i posle dugoga putovanja po svetu kad dodje blizu grada, odakle je bio onaj carev sin, ona pritera galiju ka kraju malo podalje od grada, pa izidje na breg i razapne "sator, pa onda napi"se caru knjigu: "Po"slji mi onoga "coveka koji je odneo vodu od mene." Car odmah opravi najstarijega sina. On sedne na konja, pa upravo k njojzi pod "sator. Kad dodje k carici, ona ga lepo do"ceka, pa ga zapita: "Jesi li ti odneo vodu od mene?" A on joj odgovori: "Jesam." Onda ga carica zapita: ""Sta si jo"s?" A on odgovori: "Nisam ni"sta." Onda carica izmahne "sakom te njega po obrazu. Kako ga je lako udarila, odmah su mu dva zuba ispala, pa ga opravi ocu i re"ce mu: "Idi, ka"zi svome ocu, neka po"slje "coveka koji je vodu odneo." Kad on otide ku'ci i ka"ze ocu "sta bi, otac br"ze po"slje drugoga sina. Ovaj kako dodje k carici, ona i njega lepo do"ceka, pa ga zapita: "Jesi li ti odneo vodu od mene?" On odgovori: "Jesam." Carica ga zapita. ""Sta si jo"s?" A on odgovori: "Nisam ni"sta." Ona i njega "sakom po obrazu, i odmah mu isko"ce dva zuba, pa mu onda re"ce: Zna"s li "sto je? Ovako 'ce"s pozdraviti svoga oca: Ako mi ne po"slje onoga "coveka koji je odneo vodu od mene, sve 'cu mu carstvo razoriti; nego stani da ti dam po "cemu 'cete na'ci toga "coveka." Pa onda sedne te prepo"cne lice svoga sina na svilenu maramu, pa onda re"ce carevome sinu: "Evo, kakvo je ovo dete, onaki je i onaj "covek." On otide s onom maramom ocu i ka"ze mu sve po redu. Car kako vidi lice na marami, odmah re"ce da je "citi njegov najmladji sin, pa po"slje maramu po svemu carstvu da ide od grada do grada i od sela do sela, da mu tra"ze sina. Kad tako dodje marama u ono selo gde je carev sin u kneza slu"zio, najpre je donesu knezu. Kad knez razvije maramu i stane gledati lice na njoj, "citi sluga njegov; onda re"ce sluzi: "More, slugo, ovo si ti." On se ne htedne odmah pokazati, ali kad ga salete da se ka"ze, jer valja pred cara da ide, on ne imadne kud, nego im pripovedi sve "sta je bilo, pa se digne i otide k ocu. Kad izidje pred oca, zagrli ga otac, pa mu re"ce: "\Za Boga, sinko, gde si? propade carstvo!" A on odgovori: "Ko je tome kriv? Nego daj mi konja i "sta treba da idem toj carici." Otac ga odmah spremi i po"slje carici. Kako ga carica ugleda, odmah ga pozna, pa jo"s i dete ga pozna i stane ga vika: "Evo oca! evo oca!" Kako on dodje pod "sator, carica i njega zapita: "Jesi li ti odneo vodu od mene?" On odgovori: "Jesam." Ona ga zapita: ""Sta si jo"s?" A on izvadi prsten i "carapu pa joj re"ce: "Eto to; i jo"s ima"s belegu na koljenu." Ona to sve prizna, pa se zagrle i poljube. Posle otidu u grad pa se ven"caju, i otac jo"s za "zivota svoga preda mu carstvo, a druga dva starija sina otera, i tako najmladji sin ostane car u obadva carstva.