Napomena: U Be"cu 1870., Vuk Stefanovi'c Karad"zi'c

Bila "zena nerotkinja, pa molila Boga da joj da da rodi, makar bilo dete kao biberovo zrno. Bog joj dade po "zelji, te rodi mu"sko dete kao biberovo zrno. Iz po"cetka u radosti nije marila "sto je toli"sno dete rodila, ali posle dodje joj na "zao gledaju'ci drugu decu koja su se s njezinim rodila gde narasto"se na "zenidbu i udadbu, a njezino ostalo kao biberovo zrno. Onda okrene u pla"c i jauk svaki dan. Jedan put dodje joj u san neko i ka"ze da ne pla"ce vi"se, bi'ce njen sin veliki kao jablan. Iza toga sna ostane vesela, ali ne zadugo, jer malo po tom dodje joj sin i re"ce da mora i'ci kud mu je u snu re"ceno; i tako on ode a mati ostane pla"cu'ci. I"sav"si on zadugo dodje u jedan carski dvor pa udje u ba"s"cu, kad tamo carska k'ci sedi pod jednim drvetom i pla"ce. On joj nazove pomoz Bog i zapita je, za "sto pla"ce, a ona mu odgovori da je to drvo pod kojim sedja"se, rodilo tri zlatne jabuke, da joj je otac zapovedio da "cuva, ali dodje ala ispod zemlje te za tri jutra odnese sve tri jabuke jednu po jednu, te sad nesme ocu da ka"ze, a otac sazvao sutra silne goste da im poka"ze "sta mu je Bog dao. On joj ka"ze da u'cuti, on 'ce joj sve tri jabuke od ale doneti, samo da mu da dve svoje sluge da idu s njim. Po tom on kupi jednu ovcu i zaklav"si je sva "cetiri "cerega metne u torbu a ostalo baci pa ponesav"si i jedno u"ze ode sa slugama iza grada na jezero, i onde digne jedan kamen pa re"ce slugama, da ga na u"zetu spuste dole, pa kad zadrma u"ze, da ga vuku gore. Tako ga sluge spuste, kad tamo lepa ba"s"ca i ku'ca, kad udje u ku'cu, a to ala sedi kod vatre i u velikom kazanu ne"sto vari. Ala kako ga ugleda, sko"ci nanj, a on joj br"ze baci jedan "cereg mesa; dok se ona sagnu i uze meso, on ukrade jednu jabuku; ala opet na njega nasrne, a on joj baci drugi "cereg pa uzme i drugu jabuku, kad ala onaj "cereg proguta, ona opet na njega nasrne, a on joj baci tre'ci pa uzme i tre'cu jabuku; kad ala "cetvrtom na njega nasrnu, on joj baci i "cetvrti "cereg, pa bje"zi natrag, i tek da se uhvati za u"ze, a ala ispadne na polje, a on br"ze odse"ce od svoje noge mesa pa joj baci i zadrma za u"ze, te ga izvuku gore. Potom preda carskoj k'ceri jabuke pa ode. Malo vreme zatim prodje, a ala po"cne svaki dan gore izlaziti, te je svaki dan jela po jednu devojku koju su joj morali iz grada slati redom, tako dodje red i na carevu k'cer, koja je bila ispro"sena. Otac i mati i sva gospoda isprate je do jezera, i onde izgrliv"si se s njom i izljubiv"si otac i mati vrate se kukaju'ci, a ona ostane sama da "ceka alu. "Cekaju'ci tako stane se moliti Bogu, da joj po"slje Biber"ce, koje joj jabuke od ale donelo, da je sad izbavi. U tom Biber"ce dodje u grad, a grad sav u crno zavijen. Kad on zapita "sto je, i oni mu ka"zu, on br"ze na jezero i nadje carevu k'cer gde sedi i pla"ce, pa je zapita, ho'ce li po'ci za njega, ako je od ale izbavi. Ona re"ce: "Ho'cu, ali ti me ne mo"ze"s izbaviti; jedan je samo koji bi mogao, ali toga nema." "A koji je taj?" zapita on, a ona odgovori: "Istina da je mali kao biberovo zrno, al' on bi mene izbavio." Biber"ce se nasmeje i re"ce joj da je Biber"ce sad veliki momak, i da je do"sao da je izbavi. Ona se za"cudi i kad vidi prsten "sto mu je dala onda kad joj je doneo jabuke, osvedo"ci se da je on ba"s. Onda joj on ka"ze da ga malo pobi"ste, i ako zaspi da ga probudi, kad se jezero zadrma. On legne njoj na krilo i ona ga po"cne biskati, te on zaspi, kad u jedan put jezero se zanjiha, a ona po"cne plakati, i suza kane njemu na obraz, a on se trgne, uzme ma"c i stane da "ceka alu. U tom eto ti ale sa devet glava, on je do"ceka i odse"ce joj jednu glavu, a ala juri"s na njega, a on joj odse"ce i drugu, i tako svih devet. Po tom zai"ste od devojke maramu pa povadi svih jezika devet i ve"ze u maramu, a devojci ka"ze da nikom ne kazuje ko je je izbavio, on 'ce ve'c do'ci kad bude vreme, pa onda ode. Kad i devojka podje ku'ci, srete je njen mlado"zenja i ka"ze joj: ako ne 'ce kazati da je je on izbavio, da 'ce je ubiti, pa joj je sve jedno. Ona se razmisli, i opominju'ci se "sta joj je Biber"ce kazalo, da 'ce do'ci kad bude vreme, obe'ca da 'ce kazati da je je on izbavio. Mlado"zenja se vrati te ponese za svedo"canstvo svih devet ose"ceni glava. Kad ona dodje s njim svome ocu i materi, nije se moglo znati koga ve'cma grle i ljube, nju ili njega, i naume, odmah da ih ven"caju, ali se ona na"cini bolesna. Kad prodja nekoliko dana, eto ti Biber"ceta, i ka"ze da je on izbavio devojku. Sad car kome 'ce da veruje? devojka ne sme da ka"ze, onaj preti da 'ce je ubiti; te car naredi da im sud sudi. Kad izidju na sud, sud re"ce: ko ima svedo"canstvo, onoga je devojka. Kad onaj iznese glave a ovaj jezike, opet sud ne zna, kome 'ce da veruje, jer onaj ka"ze da nije glave odmah posekao nego potr"cao s devojkom k ocu, a kad ovaj iznese devoja"cku maramu, on ka"ze da je devojka maramu od straha izgubila. Onda car re"ce, da u jutru idu oba u crkvu na molitvu, tamo 'ce biti i devojka, pa ko pre dodje, njegova je. Biber"ce nije htelo i'ci, dok ne zazvoni, a onaj se digne u pono'ci, ali "cim kora"ci u crkvu, provali se pod njim zemlja i sav se ise"ce na no"zeve. Onda devojka upali sve'cu i sedne kod jame da "ceka sudjenoga. Kad udari zvono, eto ti Biber"ceta. Onda car vidi ko je prav, i ven"ca svoju k'cer za Biber"ce. Po tom Biber"ce *##* svojoj materi da vidi da je on veliki.