1. Tada se podi"ze Jakov i otide u zemlju isto"cnu.

<4 Moj. 23:7> <Os. 12:13>

2. I obziru'ci se ugleda studenac u polju; i gle, tri stada ovaca le"zahu kod njega, jer se na onom studencu pojahu stada, a veliki kamen be"se studencu na vratima.

3. Onde se skupljahu sva stada, te pastiri odvaljivahu kamen s vrata studencu i pojahu stada, i posle opet privaljivahu kamen na vrata studencu na njegovo mesto.

4. I Jakov im re"ce: Bra'co, odakle ste? Reko"se: Iz Harana smo.

5. A on im re"ce: Poznajete li Lavana sina Nahorovog? Oni reko"se: Poznajemo.

6. On im re"ce: Je li zdrav? Reko"se: Jeste, i evo Rahilje k'ceri njegove, gde ide sa stadom.

<1 Moj. 43:27>

7. I on re"ce: Eto jo"s je rano, niti je vreme vra'cati stoku; napojte stoku pa idite i pasite je.

8. A oni reko"se: Ne mo"zemo, dokle se ne skupe sva stada, da odvalimo kamen s vrata studencu, onda 'cemo napojiti stoku.

9. Dok on jo"s govora"se s njima, dodje Rahilja sa stadom oca svog, jer ona pasa"se ovce.

<1 Moj. 24:45> <2 Moj. 2:16>

10. A kad Jakov vide Rahilju k'cer Lavana ujaka svog, i stado Lavana ujaka svog, pristupi Jakov i odvali kamen studencu s vrata, i napoji stado Lavana ujaka svog.

<2 Moj. 2:16>

11. I poljubi Jakov Rahilju, i povikav"si zaplaka se.

<1 Moj. 33:4> <Rim. 16:16> <2 Kor. 13:12> <1 Pet. 5:14>

12. I kaza se Jakov Rahilji da je rod ocu njenom i da je sin Reve"cin; a ona otr"ca te javi ocu svom.

<1 Moj. 13:8> <1 Moj. 14:14> <1 Moj. 24:28>

13. A kad Lavan "cu za Jakova sina sestre svoje, istr"ca mu na susret, i zagrli ga i poljubi, i uvede u svoju ku'cu. I on pripovedi Lavanu sve ovo.

14. A Lavan mu re"ce: Ta ti si kost moja i telo moje. I osta kod njega ceo mesec dana.

<1 Moj. 2:23> <Sud. 9:2> <2 Sam. 5:1> <2 Sam. 19:12>

15. Tada re"ce Lavan Jakovu: Zar badava da mi slu"zi"s, "sto si mi rod? Ka"zi mi "sta 'ce ti biti plata?

16. A Lavan ima"se dve k'ceri: starijoj be"se ime Lija, a mladjoj Rahilja.

17. I u Lije behu kvarne o"ci, a Rahilja be"se lepog stasa i lepog lica.

18. I Jakovu omile Rahilja, te re"ce: Slu"zi'cu ti sedam godina za Rahilju, mladju k'cer tvoju.

<1 Moj. 31:41> <2 Sam. 3:14>

19. A Lavan mu re"ce: Bolje tebi da je dam nego drugom; ostani kod mene.

20. I odslu"zi Jakov za Rahilju sedam godina, i u"cini"se mu se kao nekoliko dana, jer je ljublja"se.

<1 Moj. 30:26> <Pes. 8:7> <Os. 12:13>

21. I re"ce Jakov Lavanu: Daj mi "zenu, jer mi se navr"si vreme, da legnem s njom.

<Sud. 15:1>

22. I sazva Lavan sve ljude iz onog mesta i u"cini gozbu.

<Sud. 14:10> <Jovan 2:1>

23. A uve"ce uze Liju k'cer svoju i uvede je k Jakovu, i on le"ze s njom.

24. I Lavan dade Zelfu robinju svoju Liji k'ceri svojoj da joj bude robinja.

25. A kad bi ujutru, gle, ono be"se Lija; te re"ce Jakov Lavanu: "Sta si mi to u"cinio? Ne slu"zim li za Rahilju kod tebe? Za"sto si me prevario?

26. A Lavan mu re"ce: Ne biva u na"sem mestu da se uda mladja pre starije.

27. Navr"si nedelju dana s tom, pa 'cemo ti dati i drugu za slu"zbu "sto 'ce"s slu"ziti kod mene jo"s sedam godina drugih.

<1 Moj. 31:41> <Sud. 14:12>

28. Jakov u"cini tako, i navr"si s njom nedelju dana, pa mu dade Lavan Rahilju k'cer svoju za "zenu.

29. I dade Lavan Rahilji k'ceri svojoj robinju svoju Valu da joj bude robinja.

30. I tako le"ze Jakov s Rahiljom; i volja"se Rahilju nego Liju, i stade slu"ziti kod Lavana jo"s sedam drugih godina.

<1 Moj. 30:26> <1 Moj. 31:41> <Os. 12:13>

31. A Gospod vide'ci da Jakov ne mari za Liju, otvori njoj matericu, a Rahilja osta nerotkinja.

<1 Moj. 30:1> <5 Moj. 22:13> <Psal. 127:3>

32. I Lija zatrudne, i rodi sina, i nadede mu ime Ruvim, govore'ci: Gospod pogleda na jade moje, sada 'ce me ljubiti mu"z moj.

<2 Moj. 3:7> <2 Moj. 4:31> <5 Moj. 26:7> <Psal. 25:18> <Psal. 106:44> <Dela 7:8>

33. I opet zatrudne, i rodi sina i re"ce: Gospod "cu da sam prezrena, pa mi dade i ovog. I nadede mu ime Simeun.

<5 Moj. 21:15>

34. I opet zatrudne, i rodi sina, i re"ce: Da ako se sada ve'c priljubi k meni mu"z moj, kad mu rodih tri sina. Zato mu nade"se ime Levije.

35. I zatrudne opet, i rodi sina, i re"ce: Sada 'cu hvaliti Gospoda. Zato mu nadede ime Juda; i presta radjati.

<4 Moj. 1:26>